Zlato ostalo gotovo nepromenjeno u aprilu zbog suprotstavljenih uticaja ETF priliva i smanjene volatilnosti, dok investitori prate dešavanja na Bliskom istoku
Cena zlata zatvorila je april na nivou od 4.611 dolara za uncu (oko 483.000 dinara), ostajući praktično nepromenjena tokom meseca, pokazuju podaci Svetskog saveta za zlato. Ovaj rezultat dolazi nakon što su investitori izbalansirali snažne prilive u globalne ETF fondove i kupovine tokom pada cene sa smanjenom tržišnom volatilnošću, pojačanim apetitom za rizik i odlaganjem očekivanih smanjenja kamatnih stopa u SAD.
Prema analizi Svetskog saveta za zlato, evropski investitori su u aprilu predvodili kupovinu ETF fondova, dok su Azija i SAD svaka doprinele sa oko trećinom evropskih tokova. Ovaj rast potražnje u Evropi posledica je zabrinutosti zbog moguće izloženosti regiona zatvaranju Ormuzskog moreuza. Istovremeno, pad volatilnosti na tržištima i povratak investitora u rizičnije aktive, poput američkih akcija, ograničili su rast cene zlata. Američki berzanski indeksi su beležili rast, a tržišta opcija su postala mirnija, dok su inflaciona očekivanja splasnula nakon početnog skoka usled krize na Bliskom istoku.
Tržište trenutno tretira geopolitičku krizu i potencijalno zatvaranje Ormuzskog moreuza kao privremeni šok, što sprečava investitore da se odlučnije okrenu zlatu kao sigurnoj luci. Iako su američki inflacioni breakeven pokazatelji porasli tokom intenziviranja krize, kasnije su se vratili na prethodne nivoe, dok je američka ekonomija ostala manje izložena energetskom šoku i zabeležila otpornost potrošača.
Tehnička analiza Svetskog saveta za zlato pokazuje da je zlato trenutno pod pritiskom u kratkom roku, iako dugoročni uzlazni trend nije narušen. Pad iz marta zaustavljen je na 200-dnevnom proseku i nivou od 4.075 dolara po unci (oko 427.000 dinara), ali oporavak je ostao ispod 55-dnevnog proseka, što povećava mogućnost ponovnog testiranja podrške. Tržišni analitičari navode da bi održiv pad ispod 4.075 dolara signalizirao ozbiljniju tehničku korekciju.
Dodatni pritisak na cenu zlata predstavljaju očekivanja o duže zadržanim visokim kamatnim stopama u SAD, jer zlato ne donosi kamatni prinos, pa su odložena smanjenja kamata učinila druge aktive privlačnijim. Jačanje američkih akcija takođe smanjuje potrebu investitora za zlato.
Ipak, dugoročna podrška za zlato ostaje prisutna zahvaljujući nastavku kupovine od strane centralnih banaka, visokim nivoima državnog duga i deficita, kao i diversifikaciji portfolija zbog smanjene pouzdanosti obveznica tokom inflatornih šokova. Cene nafte i dalje odražavaju geopolitičku nestabilnost, pri čemu Brent i WTI fjučersi za decembar trguju sa premijom od 22 do 25 odsto u odnosu na period pre krize. Prema procenama J.P. Morgan-a, globalne zalihe nafte mogle bi dostići minimalni operativni nivo do septembra ukoliko se situacija ne reši, što bi ponovo moglo povećati inflatorne pritiske i potražnju za zlatom.
Tržište zlata tako može ostati nestabilno do pojave jasnog novog impulsa – bilo kroz nove inflatorne pretnje, slabiji dolar ili povećanu tražnju investitora. Kupci nakita treba da prate dnevna kretanja cene, dok investitori moraju imati strpljenja, jer su prema procenama stručnjaka dugoročne osnove za zlato i dalje čvrste, ali su kratkoročna kretanja uslovljena globalnim geopolitičkim i makroekonomskim faktorima.
