Međunarodna agencija za energiju beleži rekordnu disrupciju u snabdevanju, povećani troškovi za industriju i domaćinstva širom sveta
Globalno tržište energije u 2026. godini suočava se sa najvećim poremećajem snabdevanja naftom do sada, saopštila je Međunarodna agencija za energiju (IEA), nakon što je zbog eskalacije sukoba na Bliskom istoku došlo do ozbiljnih prekida proizvodnje i transporta. Najveći uticaj na tržište ima blokada Ormuskog moreuza, gde su napadi na ključne energetske objekte i brodske rute doveli do smanjenog izvoza nafte i gasa iz Saudijske Arabije, UAE i Katara.
Prema zvaničnim podacima, pomorski transport kroz ovaj strateški prolaz naglo je opao u poslednjih nekoliko nedelja, a pojedine rafinerije i gasna postrojenja, uključujući i velika postrojenja u Kataru, pretrpela su ozbiljna oštećenja ili su obustavila rad. Uslovni prekid proizvodnje nije samo usporio isporuke već je izazvao i trenutni poremećaj u lancima snabdevanja, što se reflektovalo na nagli skok cena nafte na svetskim berzama.
Cene nafte su u prvom talasu krize naglo porasle, a zatim su se blago stabilizovale nakon što su se pojavili signali o mogućem smirivanju geopolitičke situacije. Ipak, nivo cena ostaje znatno viši u odnosu na period pre izbijanja konflikta, što dodatno opterećuje troškove goriva za industriju i domaćinstva širom sveta.
Prema analizama, trenutni poremećaj nije uticao samo na naftni sektor, već i na snabdevanje prirodnim gasom, đubrivima, sumporom i helijumom, čime su pogođene i grane poput poljoprivrede i proizvodnje poluprovodnika. Ove posledice se brzo prelile na globalne lance snabdevanja, uz rast cena ulaznih sirovina i pad proizvodnje u više sektora.
Dok su društvene mreže preplavljene spekulacijama o mogućim „energetskim blokadama“ i nametnutim ograničenjima nalik pandemijskim merama, zvaničnih planova za takve restrikcije nema. Situacija je, prema podacima IEA, rezultat brzog i neočekivanog prekida snabdevanja izazvanog vojno-političkim tenzijama, a ne koordinisanih državnih mera.
Industrijska proizvodnja, posebno u energetskom i hemijskom sektoru, već oseća posledice kroz rast ulaznih troškova i smanjenje kapaciteta. Troškovi za krajnje potrošače rastu, dok analitičari prate dalji razvoj situacije i uticaj na globalni ekonomski rast. Prema IEA, trenutni poremećaj predstavlja najveći zabeleženi šok u snabdevanju naftom, sa mogućim dugoročnim posledicama na stabilnost energetskih tržišta.