Prosečna cena kuće iznosila je 429.300 dolara u junu, uz godišnji rast od 3-4 odsto, prema ekonomskim analizama
Prema procenama glavnog ekonomiste Nacionalne asocijacije agenata za nekretnine (National Association of Realtors), Lawrenca Yuna, srednja cena prodaje porodičnih kuća u Sjedinjenim Američkim Državama mogla bi dostići milion dolara (oko 108 miliona dinara) do 2050. godine. Tokom ekonomskog foruma na konferenciji Nacionalne asocijacije urednika za nekretnine u junu, Yun je istakao da je njegova projekcija bazirana na stalnom godišnjem rastu cena nekretnina od 3 do 4 odsto.
Za poređenje, prema podacima Nacionalne asocijacije agenata za nekretnine, srednja cena prodate kuće u SAD-u u junu iznosila je 429.300 dolara (oko 46,4 miliona dinara). Ovakva dinamika rasta cena poslednjih godina, praćena ograničenom ponudom i visokim kamatnim stopama na stambene kredite, dodatno je otežala dostupnost stambenog prostora za mnoge Amerikance.
Yun je naglasio istorijski trend rasta cena nekretnina, podsećajući da je 1990. godine srednja nacionalna cena kuće bila tek nešto iznad 100.000 dolara. “Tada niko nije mogao da zamisli da će današnje cene dostići nivo od 400.000 dolara”, izjavio je Yun. On smatra da aktuelni trendovi ukazuju na nastavak rasta, s obzirom na konstantnu potražnju i ograničenu ponudu na tržištu.
Pored visokih cena, potencijalni kupci se suočavaju i sa visokim kamatnim stopama, što dodatno smanjuje pristupačnost stambenog tržišta. Prema dostupnim podacima, ograničen broj nekretnina za prodaju i rastuće cene kredita doveli su do toga da je sve manji broj građana u mogućnosti da obezbedi vlasništvo nad nekretninom.
Ekonomisti upozoravaju da bi nastavak ovakvih trendova mogao dugoročno uticati na strukturu tržišta, uslove kreditiranja i demografsku sliku vlasništva nad nekretninama. Iako je procena za 2050. godinu okvirna i podložna promenama, istorijski rast cena i aktuelne ekonomske okolnosti ukazuju na realnu mogućnost da prosečna kuća u SAD-u dosegne milion dolara.
Ovakav scenario mogao bi imati značajne implikacije na tržište rada, migracije stanovništva i pristupačnost stanovanja, naročito za mlađe generacije koje tek ulaze na tržište nekretnina. Uzimajući u obzir oscilacije ekonomskih ciklusa i moguće promene u monetarnoj politici, stručnjaci smatraju da će dostupnost stambenog prostora i dalje biti jedan od ključnih izazova za američko društvo u narednim decenijama.
