Reforma penzionog sistema prati demografske promene, druge zemlje EU razmatraju slične korake usled starenja stanovništva
Danska je najavila da će starosna granica za odlazak u penziju biti postepeno povećana na 74 godine, što predstavlja najviši prag u Evropi, prema zvaničnim podacima. Ova promena deo je šire strategije odgovora na izazove starenja stanovništva i održivosti penzionog sistema. Prema važećoj regulativi, Danska već ima jednu od najviših starosnih granica za penziju, a najavljeno povećanje biće sprovedeno postepeno do kraja naredne decenije.
Odluka danske vlade usledila je nakon detaljne analize demografskih trendova, koji pokazuju da rastući broj starijih građana stavlja dodatni pritisak na javne finansije i penzioni fond. U poređenju sa ostatkom Evropske unije, većina zemalja postepeno povećava starosnu granicu sa dosadašnjih 65 ili 67 godina, dok pojedine članice, poput Italije i Nemačke, takođe razmatraju dalje pomeranje granice na 70 ili više godina, ali nijedna još nije najavila nivo od 74 godine.
Eksperti ističu da je glavni razlog za ovakve reforme produženje životnog veka i smanjenje broja radno sposobnog stanovništva, što može ugroziti održivost penzionih fondova i izazvati fiskalne izazove. Rast starosne granice za penziju imaće direktan uticaj na tržište rada, produžavajući radni vek građana i povećavajući potrebu za dokvalifikacijom i prekvalifikacijom zaposlenih u kasnijim godinama.
U Danskoj, penzioni sistem je vezan za očekivani životni vek, što znači da će se granica za odlazak u penziju automatski prilagođavati demografskim promenama. Sličan model razmatraju i druge zemlje članice EU, kako bi dugoročno obezbedile stabilnost javnih finansija. Prema dostupnim podacima, prosečna starosna granica za penziju u EU trenutno iznosi nešto iznad 65 godina, pri čemu postoji značajna razlika između pojedinih država.
Evropska komisija navodi da povećanje starosne granice za penziju donosi izazove ali i prilike za fiskalnu konsolidaciju, dok sindikati i deo javnosti izražavaju zabrinutost zbog mogućeg uticaja na zdravlje i kvalitet života starijih radnika. U Danskoj su vođene javne konsultacije o ovom pitanju, ali vlada ističe da je reforma neophodna kako bi se očuvala održivost penzionog sistema.
Očekuje se da će druge zemlje u regionu pratiti danski model ili razmotriti slične mere, s obzirom na sličnu demografsku dinamiku i izazove finansiranja penzionih fondova. Analitičari procenjuju da će trend povećanja starosne granice za penziju postati standard u celoj Evropskoj uniji tokom narednih godina.