Indija i Saudijska Arabija predvode ubrzanu tranziciju, ali finansijska inkluzija ostaje ključan izazov za MENA region
Globalno tržište digitalnih plaćanja premašiće 3 biliona dolara do 2028. godine, dok je u prethodnoj godini učešće gotovine u maloprodajnoj potrošnji palo ispod 20 odsto prvi put u istoriji, pokazuju najnoviji podaci iz finansijske industrije. U Ujedinjenim Arapskim Emiratima (UAE), digitalni i beskontaktni načini plaćanja već dominiraju na prodajnim mestima, dok je Saudijska Arabija premašila cilj od 70 odsto bezgotovinskih transakcija još 2023. godine, dve godine pre planiranog roka.
Indija je istaknuta kao primer uspešne digitalne transformacije finansijskog sektora. Pre deset godina, više od 90 odsto transakcija u Indiji odvijalo se gotovinom, ali su strateške reforme, kao što su Jan Dhan program (koji je omogućio otvaranje više od 500 miliona osnovnih računa), univerzalna digitalna identifikacija preko sistema Aadhaar i uvođenje Unified Payments Interface-a (UPI) 2016. godine, omogućile masovni prelazak ka digitalnim plaćanjima. Danas UPI beleži više od 20 milijardi transakcija mesečno, a sistem je prilagođen korisnicima sa niskim prihodima, bez zahteva za minimalnim saldom ili pametnim telefonom, i na 20 različitih jezika.
Za razliku od Indije, u Sjedinjenim Američkim Državama preko 5 miliona domaćinstava i dalje nema pristup bankarskim uslugama, uprkos visokom nivou digitalizacije. Neki gradovi, poput Njujorka, morali su zakonski da obavežu maloprodajne lance da prihvataju gotovinu, zbog rizika isključenosti ranjivih grupa. Kanada je zadržala obavezu centralne banke da omogući pristup gotovini, dok paralelno istražuje digitalnu valutu. U Aziji, Kina je masovnu ruralnu digitalizaciju postigla preko jednostavne QR infrastrukture, dok je Singapur kroz javno-privatno partnerstvo omogućio brzo širenje PayNow sistema.
U zemljama Persijskog zaliva, UAE već spadaju među najbezgotovinskija društva na svetu, a Saudijska Arabija kroz Vision 2030 i rast nacionalnog sistema Mada i digitalnih novčanika kao što je STC Pay, ubrzava prelazak na digitalne modele. Migrantska populacija čini između 40 i 90 odsto stanovništva u zemljama GCC, a više od 30 miliona radnika iz regiona godišnje šalje preko 100 milijardi dolara u doznakama. Smanjenje troška transfera za samo jedan procenat značilo bi milijarde dolara više za porodice u Južnoj Aziji i Subsaharskoj Africi.
Međutim, tranzicija nosi i izazove. U većem delu MENA regiona (Egipat, Maroko, Irak), više od 50 odsto odraslih nema pristup bankarskim računima, dok su jezičke barijere, potreba za dokumentacijom i zavisnost od pametnih telefona i dalje značajna prepreka za niskoprimajuće migrante. Stručnjaci naglašavaju da banke treba da nude osnovne račune bez minimalnog depozita i na više jezika, a regulatori da uključe ciljeve finansijske inkluzije u dozvole i nadzor. Primer UAE centralne banke, koja je uvela obavezu niskotarifnih univerzalnih računa, ističe se kao pozitivan model.
Iskustvo Indije pokazuje da je inkluzivna arhitektura digitalnih plaćanja moguća, ali zahteva aktivnu saradnju banaka, regulatora i države. Za MENA region i GCC, kolektivna volja i strateški pristup mogu omogućiti jednak pristup digitalnim finansijama svim segmentima stanovništva.
