Predsednica ECB ističe da trenutna ekonomska situacija u evrozoni ne pokazuje znake stagflacije, uprkos visokoj inflaciji i usporenom rastu
Evropska centralna banka (ECB) saopštila je da trenutna ekonomska situacija u evrozoni nije uporediva sa stagflacijom iz 1970-ih godina, ističući da, iako postoji povećana inflacija i usporavanje rasta, fundamentalni pokazatelji ne ukazuju na istu dinamiku kao pre pola veka. Predsednica ECB Kristin Lagard izjavila je da aktuelni ekonomski izazovi značajno odstupaju od perioda kada su stagnacija privrede i visoka inflacija istovremeno dominirali globalnom ekonomijom.
Lagard je naglasila da je ekonomski rast u evrozoni usporen, ali da ne beleži negativne stope kao u tipičnim periodima stagflacije. Inflacija je i dalje iznad ciljanih nivoa ECB, ali trendovi pokazuju postepeno usporavanje u narednim mesecima. “Stagflacija je termin koji se odnosio na specifične okolnosti iz 1970-ih, sa visokim rastom cena energije, padom proizvodnje i rastućom nezaposlenošću. Danas, iako se suočavamo sa izazovima, situacija je drugačija”, izjavila je Lagard.
Prema podacima ECB, privreda evrozone trenutno beleži rast, iako je taj rast skroman i pod pritiskom geopolitičkih neizvesnosti i poremećaja u lancima snabdevanja. Inflacija u evrozoni iznosi više od ciljanih 2 odsto, ali centralna banka prati kretanja i prilagođava monetarnu politiku u cilju stabilizacije cena.
Lagard je istakla da je za razliku od 1970-ih godina tržište rada u evrozoni i dalje snažno, sa stabilnim nivoom zaposlenosti i rastom realnih plata u nekim segmentima. “Uprkos izazovima sa inflacijom, ne beležimo istovremeno visoku nezaposlenost i pad proizvodnje kao u prošlosti. Fiskalna politika i struktura globalne ekonomije su sada značajno drugačiji”, dodala je predsednica ECB.
ECB nastavlja sa strategijom postepenog prilagođavanja kamatnih stopa i drugih instrumenata monetarne politike, prateći globalne i evropske tokove. Centralna banka naglašava važnost koordinacije sa vladama država članica kako bi se sprečilo prenošenje inflatornih pritisaka na realni sektor i očuvala stabilnost privrednog rasta.
Ekonomisti ukazuju da je ključna razlika u tome što su današnji inflatorni pritisci više vezani za privremene poremećaje i oporavak od pandemije, dok je tokom 1970-ih uzrok bio trajni šok na strani ponude, naročito u energetskom sektoru. ECB ostaje oprezna i spremna da reaguje ukoliko se ekonomski uslovi promene.
