Kristin Lagard pozvala lidere EU na hitne reforme zbog fragmentisanih tržišta i neujednačenih sektora
Predsednica Evropske centralne banke (ECB) Kristin Lagard pozvala je lidere Evropske unije da bez odlaganja sprovedu strukturne reforme kako bi se povećala konkurentnost evropske ekonomije, upozorivši da EU značajno zaostaje za Sjedinjenim Američkim Državama i Kinom. Govoreći u Ahenu pred dodelu nagrade „Karlo Veliki“, Lagard je ukazala na dugogodišnje slabosti evropske privrede koje, prema njenim rečima, dodatno potvrđuje analiza bivšeg predsednika ECB Marija Dragija.
Lagard je posebno naglasila da Evropska unija još uvek nema u potpunosti funkcionalno jedinstveno tržište, a da su energetska tržišta i dalje fragmentisana, dok su tržišta kapitala i odbrambena industrija podeljeni na nacionalnom nivou. Ovakva situacija, prema njenoj oceni, ograničava kapacitete evropskih kompanija da efikasno konkurišu globalnim igračima i usporava rast, inovacije i digitalnu transformaciju.
U svom obraćanju, Lagard je istakla da evropska ekonomija trpi posledice zbog nedovoljno integrisanih tržišnih mehanizama, što je posebno izraženo u sektorima energetike i finansija. Ona je upozorila da bez hitnog odgovora i odlučnih reformi, Evropa rizikuje da izgubi vodeću poziciju u strateškim oblastima i da će njena privredna osnova slabiti u poređenju sa drugim glavnim ekonomijama sveta.
Lagard je navela da su potrebne reforme kako bi se završila izgradnja jedinstvenog tržišta, unapredila saradnja u strateškim industrijama i smanjile regulatorne barijere koje ometaju inovacije. Ukazala je i na značaj jačanja zajedničke odbrambene industrije, kao i na neophodnost integracije energetskih i finansijskih tržišta EU.
Govoreći o budućim koracima, predsednica ECB je pozvala evropske lidere da, u svetlu aktuelnih izazova, pokažu političku volju za promene koje će omogućiti održivi rast i očuvanje standarda građana. Ona je zaključila da je evropska konkurentnost ključna za dugoročnu stabilnost i prosperitet Unije.
Njen apel dolazi u trenutku kada se evropska privreda suočava sa usporenim rastom, izazovima u energetskoj tranziciji i potrebom za većim ulaganjima u tehnologiju i inovacije, dok analize ukazuju na sve veći jaz u odnosu na vodeće globalne ekonomije.
