EFB kritikuje ublažavanje fiskalnih pravila EU zbog energetskog šoka, Italija dobila odobrenje za preusmeravanje sredstava
Evropski fiskalni odbor (EFB), nezavisno nadzorno telo Evropske unije, izneo je danas kritiku na račun Evropske komisije zbog odluke da omogući državama članicama veće fiskalne fleksibilnosti usled energetskog šoka izazvanog ratom na Bliskom istoku. Prošle godine, Evropska komisija je dala zeleno svetlo vladama članica da aktiviraju nacionalnu zaštitnu klauzulu, čime je omogućeno dodatno korišćenje 1,5 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP) godišnje za potrebe odbrane tokom perioda od četiri godine, bez kršenja postojeće granice budžetskog deficita od tri odsto BDP-a.
Najnovija odluka iz Brisela doneta je nakon pritiska Italije, koja je tražila veću fleksibilnost u trošenju sredstava iz odbrambenog budžeta. Komisija je odobrila da se 0,3 odsto BDP-a iz prethodno dozvoljenog odbrambenog paketa može preusmeriti na finansiranje energetske tranzicije. Ova promena omogućava državama članicama da deo sredstava namenjenih odbrani iskoriste za mere ublažavanja posledica energetskog šoka, nastalog kao posledica geopolitičkih tenzija na Bliskom istoku.
Evropski fiskalni odbor upozorio je da takvo popuštanje Brisela može narušiti fiskalnu disciplinu unutar Evropske unije, posebno u kontekstu već postojećih izazova vezanih za javne finansije i održivost budžetskih pravila. Ključni argument EFB-a jeste da bi dodatna fiskalna relaksacija mogla otvoriti prostor za povećanje javne potrošnje izvan prethodno utvrđenih okvira, što bi moglo imati dugoročne posledice na fiskalnu stabilnost članica EU.
Komisija, s druge strane, ocenjuje da omogućavanje fleksibilnosti u ovoj meri predstavlja neophodan odgovor na izuzetne okolnosti i vanredne potrebe proistekle iz energetske krize. Iako zvanične izjave visokih predstavnika nisu objavljene, u izveštaju se navodi da je odluka rezultat kompromisa sa državama poput Italije, koje su insistirale na mogućnosti prilagođavanja fiskalne politike aktuelnim izazovima.
Prema postojećim pravilima, maksimalni budžetski deficit država članica EU ograničen je na tri odsto BDP-a, dok je nivo javnog duga ograničen na 60 odsto BDP-a. Odobrenje dodatnog prostora za odbrambene izdatke i delimično preusmeravanje sredstava na energetsku tranziciju predstavlja značajan izuzetak u fiskalnom okviru Unije. Ova odluka mogla bi uticati na dalji razvoj fiskalne politike u EU, kao i na buduće pregovore o reformi fiskalnih pravila.
