Globalna izdvajanja za odbranu dostigla su 2,63 biliona dolara u 2025. godini, evropske članice NATO povećale budžete 14 odsto usled rata u Ukrajini i novih ciljeva
Evropske države povećale su potrošnju na vojnu opremu do najvišeg nivoa od 1950-ih, dok su cene odbrambene tehnike porasle u nekim slučajevima i više od 50 odsto za samo dve godine, upozorio je estonski ministar odbrane Hanno Pevkur na Lennart Meri konferenciji u Talinu. Ovaj izuzetno snažan rast cena prati rekordna izdvajanja – globalni budžet za odbranu dostigao je 2,63 biliona dolara (oko 2847 milijardi evra) u 2025. godini, a evropske članice NATO-a povećale su vojne budžete za čak 14 odsto u istom periodu, što je najviša godišnja stopa još od 1953. godine.
Povećanje vojnih izdataka na kontinentu prvenstveno je posledica ruske agresije na Ukrajinu, zabrinutosti zbog dugoročnih američkih bezbednosnih garancija i dogovorenog novog cilja NATO-a – da sve članice dostignu 5 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP) za odbranu do 2035. godine. Sada svih 23 države Evropske unije koje su članice NATO-a ispunjavaju ili premašuju prethodni prag od 2 odsto BDP-a, dok je Nemačka, ranije među članicama s najmanjim izdvajanjem, u 2025. godini povećala vojni budžet za 24 odsto na 114 milijardi dolara (oko 123,5 milijardi evra).
Nagla i istovremena tražnja za vojnim projektima i municijom širom Evrope dovela je do rasta cena kod proizvođača, što stvara dodatni pritisak na nacionalne budžete. “Cene rastu”, izjavio je estonski ministar odbrane, dodajući da je u stalnim konsultacijama sa nacionalnim direktoratom za naoružanje upravo zbog ovih izazova. Prema njegovim rečima, evropske zemlje se sada suočavaju sa paradoksom da što više ulažu u modernizaciju i jačanje vojske – to više rastu ukupni troškovi nabavke.
Ovakav trend povećava izazove za planiranje i realizaciju odbrambenih nabavki, jer proizvođači koriste povećanu tražnju da podignu cene, a politička volja za ulaganja u vojni sektor sada prvi put posle decenija prati i rastuće ekonomske barijere. Istovremeno, evropske fabrike vojne opreme ubrzano proširuju kapacitete, ali se suočavaju sa ograničenjima u proizvodnji i potrebom za dodatnim ulaganjima.
Novi bezbednosni kontekst u Evropi sugeriše da će rast troškova i pritisak na javne finansije biti dugotrajan, posebno s obzirom na ambiciju svih članica NATO-a da do 2035. godine izdvajaju 5 odsto BDP-a za vojsku. Ovaj scenario dodatno komplikuje planiranje nacionalnih strategija i otvara pitanje održivosti trenutnog tempa rasta vojnih budžeta u evropskim državama.
