Ugalj izlazi iz upotrebe do 2030, nafta do 2045, a gas do 2050. godine, uz godišnje smanjenje emisija za 5 odsto
Francuska je na međunarodnoj konferenciji u Santa Marti predstavila jedinstven plan za potpuno napuštanje fosilnih goriva do 2050. godine, precizno definišući rokove za gašenje uglja do 2030, nafte do 2045. i gasa do 2050. godine. Ova strategija obuhvata postojeće klimatske politike i ciljeve, objedinjene pod jednim vremenski ograničenim planom, čime Francuska postaje prva razvijena ekonomija sa tako jasnim rokovima za kompletan prelazak na niskougljeničnu energetiku.
Plan, koji je predstavio francuski izaslanik Benoit Faraco, predviđa ne samo prestanak upotrebe fosilnih goriva u energetskom sektoru, već i prestanak domaće proizvodnje, ubrzanje elektrifikacije sektora grejanja i transporta, kao i finansijsku pomoć drugim državama u procesu tranzicije. Francuska, čija ekonomija je druga po veličini u Evropskoj uniji, već sada proizvodi samo mali deo električne energije iz fosilnih izvora zahvaljujući razvijenom nuklearnom sektoru.
Prema ovom dokumentu, Francuska zadržava cilj smanjenja emisije gasova sa efektom staklene bašte za 5 odsto godišnje u periodu 2024-2028, sa krajnjim ciljem postizanja karbonske neutralnosti do 2050. godine. Međutim, prema poslednjim analizama, smanjenje emisija usporava drugu godinu zaredom i još uvek nije u skladu sa zacrtanim ciljevima.
Analitičari ističu da nijedna druga država do sada nije objavila tako sveobuhvatan i jasan plan sa preciznim rokovima za izlazak iz svih oblika fosilne energije, što Francusku stavlja u poziciju lidera u globalnoj energetskoj tranziciji. Energetski stručnjak Leo Roberts navodi da je francuski pristup prvi takve vrste i šalje snažan signal drugim državama u trenutku kada se globalno preispituju energetske strategije.
Plan je objavljen nakon što na klimatskom samitu COP30 nije postignut dogovor o globalnoj mapi puta za napuštanje fosilnih goriva. Umesto toga, pokrenut je dobrovoljni proces u kojem su države poput Francuske odlučile da samostalno izrade sopstvene planove i podnesu ih u okviru konferencije u Kolumbiji.
Na konferenciji učestvuje gotovo 60 zemalja, među kojima su članice Evropske unije, veliki proizvođači fosilnih goriva poput Kanade i Norveške, afričke naftne ekonomije poput Angole i Nigerije, kao i male ostrvske države izložene klimatskim promenama. Očekuje se da će konferencija, iako ne obavezuje naštetne sporazume, omogućiti razmenu iskustava za države koje žele da smanje svoju zavisnost od fosilnih goriva. Skup se održava u trenutku kada tržište energenata potresaju rastuće cene i problemi sa snabdevanjem zbog aktuelnih globalnih tenzija.