Avio-industrija zabeležila trošak od skoro 15 milijardi dolara usled rasta cena goriva i poremećaja u lancu snabdevanja
Prema najnovijim ekonomskim analizama, globalne kompanije su do sada pretrpele ukupne gubitke od najmanje 25 milijardi dolara (oko 2.700 milijardi dinara) zbog rata između Sjedinjenih Američkih Država, Izraela i Irana. Ove cifre obuhvataju širok spektar industrija, a najznačajniji finansijski udar pretrpela je avio-industrija, sa gubicima koji iznose gotovo 15 milijardi dolara (oko 1.620 milijardi dinara), navodi se u izveštaju zasnovanom na podacima 279 javno listiranih kompanija iz Sjedinjenih Država, Evrope i Azije.
Avio-kompanije su suočene sa gotovo dvostruko višim cenama avionskog goriva, što je dovelo do značajnog povećanja operativnih troškova i pada profitabilnosti. Pored toga, brojni proizvođači automobila, potrošačke robe, hemijske i proizvodne industrije izveštavaju o dodatnim pritiscima na marže usled rasta cena energije i sirovina. Mnoge kompanije su bile prinuđene da reaguju povećanjem cena svojih proizvoda ili smanjenjem proizvodnje kako bi ublažile uticaj poremećaja na tržištu.
Najveći ekonomski pritisak dolazi iz pravca moreuza Hormuz, strateški važne tačke za globalnu trgovinu energentima. Zatvaranje ovog moreuza dovelo je do rasta cene nafte iznad 100 dolara za barel, što je za više od 50 odsto više u odnosu na period pre izbijanja sukoba. Ovo je dodatno izazvalo skok troškova pomorskog transporta i snabdevanja ključnim industrijskim sirovinama kao što su đubriva, helijum, aluminijum i polietilen.
U izveštaju se navodi da su ukupno 279 javno listiranih kompanija iz Sjedinjenih Država, Evrope i Azije zvanično ukazale na rat kao razlog za sprovođenje defanzivnih finansijskih mera, uključujući povećanje cena, smanjenje proizvodnje i prilagođavanje lanca snabdevanja. Ove mere imaju direktan uticaj na globalno tržište i izazivaju lančanu reakciju u drugim sektorima privrede.
Dodatno, kompanije iz sektora automobilske industrije, potrošačkih dobara i hemijske proizvodnje upozoravaju da bi, ukoliko se trenutni trend rasta troškova energije i sirovina nastavi, moglo doći do daljeg smanjenja profitnih marži. Ove promene već su se odrazile na cene krajnjih proizvoda, dok investitori i analitičari prate situaciju zbog mogućih posledica na globalni ekonomski rast.
Nema zvaničnih najava o ublažavanju uticaja ovih poremećaja, a kompanije ostaju oprezne u planiranju budućih investicija i operacija. Situacija na Bliskom istoku i dalje je ključni faktor rizika za globalnu ekonomiju, s obzirom da poremećaji u lancu snabdevanja energentima i industrijskim sirovinama imaju široke implikacije na poslovanje kompanija širom sveta.