Geopolitički rizici, klimatske promene i ekonomska fragmentacija utiču na sigurnost hrane širom sveta, dok postojeće institucije teško prate ubrzane promene
Sistemi hrane postaju sve više povezani sa geopolitikom i ekonomskom nestabilnošću, dok institucije zadužene za njihovo upravljanje i dalje funkcionišu po modelima starim više decenija. Prema poslednjim analizama, među najvećim rizicima za 2025. godinu nalaze se oružani sukobi između država, širenje dezinformacija, ekstremni vremenski uslovi i ekonomska fragmentacija, što direktno pogađa proizvodnju, trgovinu i lance snabdevanja hranom.
Dr. Stefanos Fotiou, osnivač FoodDiplomacy Network i bivši direktor UN Food Systems Coordination Hub-a, ističe da su se složenost i brzina promena u savremenim prehrambenim sistemima značajno odmakli ispred institucionalnih okvira koji ih regulišu. “Bezbednost hrane je sve više ugrožena jer mnoge institucije više nisu prilagođene savremenim izazovima”, navodi Fotiou i dodaje da su sistemi evoluirali brže od mehanizama upravljanja.
Fotiou naglašava da prehrambeni sistemi više ne mogu biti posmatrani isključivo kao pitanje poljoprivrede ili humanitarne pomoći. Hrana je danas strateško pitanje povezano sa energetskim tržištima, međunarodnom trgovinom, finansijama, tehnologijom i političkom stabilnošću. Događaji iz poslednje dve decenije, uključujući finansijsku krizu iz 2008. godine, pandemiju COVID-19, rat u Ukrajini i stalne poremećaje u globalnim lancima brodskog prevoza i snabdevanja đubrivima, pokazali su koliko brzo poremećaji u jednom segmentu mogu da se preliju na čitave ekonomije i društva.
Prema Fotiou, mnogi modeli upravljanja i dalje počivaju na centralizovanim i predvidivim okvirima iz prošlosti, što otežava brzu i efikasnu reakciju na globalne izazove jer je donošenje odluka fragmentisano među različitim institucijama i jurisdikcijama. “Složenost je prevazišla institucionalne kapacitete. Vlade i dalje imaju ključnu ulogu, ali više nisu jedini akteri. Privatni sektor, civilno društvo, finansijske institucije i akademska zajednica takođe utiču na funkcionisanje sistema hrane”, ocenjuje Fotiou.
Istraživanja potvrđuju da su savremeni prehrambeni lanci duboko međusobno povezani i ranjivi na šokove koji se brzo prenose preko granica i industrija. Fotiou smatra da je zbog toga potrebno razvijati fleksibilne modele upravljanja koji mogu da se prilagode u realnom vremenu, a ne da se oslanjaju isključivo na linearno planiranje.
Ovakav pristup doveo je i do formiranja FoodDiplomacy Network, globalne inicijative usmerene na unapređenje saradnje između država, privatnog sektora i civilnog društva u cilju jačanja otpornosti i održivosti prehrambenih sistema.
