Međunarodna agencija za energetiku navodi obnovljive izvore, skladištenje energije i elektrifikaciju kao ključne alate za klimatsku otpornost do 2050. godine
Međunarodna agencija za energetiku (IEA), zajedno sa Međuvladinim panelom za klimatske promene (IPCC) i UN-ovim telom za klimatske promene (UNFCCC), objavila je listu od 90 tehnologija i strategija za smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte i povećanje otpornosti globalne ekonomije na klimatske promene. Prema najnovijem izveštaju, energetska efikasnost i prelazak na obnovljive izvore energije predstavljaju osnovu za ostvarenje klimatskih ciljeva do 2050. godine.
Kao najvažnije mere u borbi protiv klimatskih promena, IEA izdvaja primenu solarne i vetroenergije, hidroelektrana, geotermalne i energije plime i oseke, kao i razvoj zelenog vodonika i naprednih nuklearnih tehnologija. Ističu se i sistemi za skladištenje energije, uključujući litijum-jonske baterije, termalno i hidrogensko skladištenje, kao i gravitaciona rešenja.
Pored proizvodnje čiste energije, naglasak je na merama energetske efikasnosti: korišćenje toplotnih pumpi, LED osvetljenja, termoizolacije objekata, pametnih termostata i sistema za povrat otpadne toplote. Značajne uštede mogu se ostvariti i kroz unapređenje industrijskih procesa poput proizvodnje „zelene“ čelika, niskougljeničnog cementa i reciklaže materijala.
U sektoru transporta, prioritet su električna vozila, električni autobusi i železnica, kao i upotreba održivih avio-goriva. Posebna pažnja posvećena je smanjenju emisija kroz karbon hvatanje i skladištenje (CCS), direktno izdvajanje CO2 iz vazduha, kao i prirodna rešenja poput pošumljavanja, obnavljanja močvara i zaštite tresetišta.
U poljoprivredi je preporučeno uvođenje preciznog navodnjavanja, uzgoja otpornijih sorti i smanjenje otpada hrane. Digitalizacija i pametni sistemi upravljanja energijom, kao što su pametne mreže i AI za optimizaciju potrošnje, ocenjeni su kao ključni za dalji napredak.
IEA naglašava da su predložene tehnologije i strategije zasnovane na najnovijim analizama vodećih međunarodnih institucija i predstavljaju globalni okvir za ubrzanje dekarbonizacije. Ove mere omogućavaju istovremeno smanjenje troškova energije, unapređenje energetske sigurnosti i doprinos ispunjenju ciljeva održivog razvoja.
