Nove uvozne takse od 15 odsto uvedene kako bi se smanjio trgovinski deficit i zaštitile devizne rezerve, industrija upozorava na rizik od ponovnog rasta šverca
Vlada Indije donela je odluku o povećanju carina na uvoz zlata i srebra sa 6 na 15 odsto, prema poslednjem vladinom nalogu. Novi režim podrazumeva 10 odsto osnovne carine i dodatnih 5 odsto takse za razvoj poljoprivredne infrastrukture (Agriculture Infrastructure and Development Cess – AIDC), čime ukupna efektivna stopa dostiže 15 odsto. Ova mera ima za cilj da ograniči uvoz plemenitih metala i zaštiti devizne rezerve zemlje, dok se istovremeno nastoji smanjiti pritisak na indijsku rupiju, koja se u poslednjem periodu nalazi među najslabije performirajućim azijskim valutama.
Indija je drugi najveći svetski potrošač zlata, a povećanje carina moglo bi značajno uticati na unutrašnju tražnju i trgovinske tokove. Očekuje se da će viša cena uvoza smanjiti legalnu potražnju, ali i doprineti sužavanju trgovinskog deficita, što je jedan od ključnih prioriteta vlade u aktuelnim makroekonomskim okolnostima.
Industrijski zvaničnici upozoravaju da bi novo povećanje carina moglo dovesti do ponovnog rasta šverca zlata i srebra, koji je bio u padu nakon smanjenja ovih taksi sredinom 2024. godine. “Povećanje poreza može podstaći ilegalni uvoz, što je ranije bio čest problem na indijskom tržištu plemenitih metala”, naveli su predstavnici industrije.
Prema zvaničnim podacima, pre izmene, carina na uvoz zlata i srebra iznosila je 6 odsto, dok sada, uz novu strukturu, dostiže 15 odsto. Ova promena je deo šire vladine strategije da stabilizuje kurs rupije i zaštiti devizne rezerve, koje su pod pritiskom zbog visokog uvoza i volatilnosti na globalnom tržištu valuta.
Uprkos očekivanom smanjenju zvanične potražnje za zlatom i srebrom, analitičari smatraju da bi ovakva poreska politika mogla pomoći balansu tekućeg računa i dati podršku domaćoj valuti kroz ograničavanje odliva deviza. Istovremeno, industrija smatra da je ključno pratiti efekat ovih mera na crno tržište i ukupne tokove plemenitih metala u zemlji, imajući u vidu tradicionalno snažnu tražnju u Indiji, posebno tokom svadbi i festivala.
Zlatne i srebrne rezervacije i dalje su važan deo portfolija indijskih domaćinstava, a svaka promena poreza direktno utiče na troškove krajnjih potrošača i trgovaca. Očekuje se da će tržište pažljivo pratiti dalji razvoj situacije i eventualne reakcije vlade ukoliko se poveća šverc ili nestabilnost na tržištu.
