Blokada iranskih luka SAD-om uzrokuje dnevne gubitke od 200 do 250 miliona dolara, dok skladišni kapaciteti postaju kritični
Iran se nalazi pred ozbiljnim logističkim izazovom u naftnom sektoru, sa samo između 12 i 22 dana preostalih kapaciteta za skladištenje sirove nafte, navodi analitička platforma Kpler. Zbog kontinuirane blokade iranskih luka od strane Sjedinjenih Američkih Država tokom rata, dnevni gubici zemlje procenjuju se na 200 do 250 miliona dolara (odnosno između 21 i 27 milijardi dinara).
Prema ocenama Kpler-a, Iran je pod pritiskom jer njegova nafta ne može da se izvozi putem ključnih morskih puteva, a skladišta su blizu maksimalnog kapaciteta. Pritom, standardni ciklus isporuke iranske nafte do glavnog kupca, Kine, traje oko dva meseca, a naplata je takođe odložena sličan period. To znači da će ekonomske posledice aktuelne blokade biti još izraženije u narednim nedeljama, kako se postojeće zalihe budu smanjivale.
U cilju rešavanja krize, vlasti u Teheranu predložile su Sjedinjenim Državama okončanje rata i ponovno otvaranje moreuza Hormuz za tranzit energije, bez povezivanja ovog pitanja sa nuklearnim pregovorima. Ovakav pristup, prema navodima izveštaja, ima za cilj ubrzanje postizanja dogovora i brže otvaranje naftnog izvoza, dok bi razgovori o nuklearnom programu bili ostavljeni za kasniju fazu.
Međutim, američka administracija ostaje pri stavu da su irske nuklearne ambicije glavni razlog trenutnih tenzija. Državni sekretar Marco Rubio izjavio je da je upravo nuklearno pitanje razlog trenutne krize i dodao da bi svaki sporazum morao da garantuje da Iran ne može brzo razviti nuklearno oružje u bilo kom trenutku.
Pored toga, Bela kuća navodi da su „crvene linije“ predsednika Donalda Trampa prema Iranu jasno definisane i poznate i domaćoj i međunarodnoj javnosti. U međuvremenu, Savet za saradnju zemalja Persijskog zaliva najavio je sastanak u Saudijskoj Arabiji na kome će razmatrati iranski predlog za otvaranje moreuza Hormuz.
Dok pregovori ostaju u zastoju, Iran se suočava sa rastućim finansijskim pritiscima i rizikom od prekida izvoza nafte, što bi moglo imati dalekosežne posledice za državne prihode i stabilnost energetskog tržišta regiona.
