Dogovor o prekidu vatre postignut posle odbijanja direktnih pregovora i međunarodnog pritiska, prvi razgovori između dve zemlje u više od 30 godina
Izraelska i libanska vlada postigle su dogovor o desetodnevnom prekidu vatre, koji stupa na snagu u 17 časova po istočnoameričkom vremenu, prema objavi Donalda Trampa. Ova odluka usledila je nakon što je predsednik Libana, Žozef Aun, odbio direktne pregovore sa izraelskim premijerom Benjaminom Netanjahuom dok su napadi na teritoriju Libana i dalje trajali.
Tramp je istakao da su tokom razgovora sa Aunom i Netanjahuom postignuti dogovori o formalnom početku primirja, kao i da su potpredsednik Dž. D. Vens, državni sekretar Marko Rubio i predsednik Združenog Generalštaba SAD, Dan Rejzin Kejn, angažovani na sprovođenju trajnog mira u regionu. Prema izveštajima, Aun je tokom razgovora sa Rubiom jasno saopštio da direktni pregovori nisu mogući dok se ne obustave napadi, što je američka strana razumela i prihvatila.
Ovo primirje predstavlja prvi ozbiljan pokušaj obnove dijaloga između Izraela i Libana u više od tri decenije, a dolazi nakon susreta izraelskih i libanskih zvaničnika u Sjedinjenim Američkim Državama. Na tom sastanku izraelska strana je navela da su obje zemlje saglasne o potrebi oslobađanja Libana od uticaja Hezbolaha, što je izraelski ambasador u SAD, Jehiel Lajter, ocenio kao značajan pomak u pregovorima.
Međutim, Hezbolah je pozvao libanske zvaničnike da ne prisustvuju razgovorima, a visoki funkcioner te organizacije, Vafik Saha, izjavio je da Hezbolah neće poštovati nijedan dogovor postignut između Izraela i Libana. Stav je potvrdio i lider pokreta Naim Kassem, koji je istakao da Hezbolah „apsolutno odbacuje“ pregovore.
Iz kancelarije predsednika Libana navode da je Tramp tokom razgovora potvrdio posvećenost ispunjenju libanskog zahteva za prekidom vatre, a dalji pregovori bi mogli otvoriti prostor za trajno rešenje i smanjenje rizika od eskalacije sukoba na Bliskom istoku. Odluka o prekidu vatre može imati dugoročne posledice na političku i ekonomsku stabilnost regiona, posebno u svetlu međunarodnih napora da se ograniči uticaj oružanih grupa i omogući veća ekonomska saradnja između susednih zemalja.
