Migracije su već decenijama jedna od najvažnijih tema u Evropi, ali se njihov značaj posebno povećao poslednjih godina usled ratova, političkih nestabilnosti i ekonomskih razlika između država. Dok jedni ističu da migranti mogu da ublaže nedostatak radne snage i doprinesu ekonomskom rastu, drugi upozoravaju na pritisak na javne finansije, tržište rada i socijalne sisteme.
Kako migracije zaista utiču na evropsku ekonomiju i koje su njihove najvažnije posledice?
Nedostatak radne snage podstiče potrebu za migrantima
Mnoge evropske države suočavaju se sa starenjem stanovništva i niskim natalitetom. To znači da se broj ljudi koji odlaze u penziju povećava, dok broj radno sposobnih građana opada.
U takvim okolnostima migranti često popunjavaju radna mesta za koja nema dovoljno domaćih radnika. Posebno je izražena potreba u građevinarstvu, poljoprivredi, ugostiteljstvu, zdravstvu, transportu i industrijskoj proizvodnji.
Za poslodavce to predstavlja mogućnost da održe proizvodnju i poslovanje, dok države nastoje da očuvaju privredni rast uprkos demografskim problemima.
Uticaj na bruto domaći proizvod
Veći broj zaposlenih uglavnom znači i veću ekonomsku aktivnost. Migranti koji rade plaćaju poreze i doprinose, troše novac na stanovanje, hranu, prevoz i druge usluge, čime podstiču potrošnju.
Brojna istraživanja pokazuju da migracije mogu pozitivno uticati na rast BDP-a, naročito ukoliko su migranti brzo uključeni na tržište rada i imaju odgovarajuće kvalifikacije.
Međutim, efekti nisu isti u svim državama i u velikoj meri zavise od uspešnosti njihove integracije.
Pritisak na socijalni sistem
Jedan od najčešćih argumenata u javnim raspravama jeste opterećenje socijalnih sistema.
U prvim godinama nakon dolaska deo migranata koristi državnu pomoć, zdravstvenu zaštitu, obrazovni sistem i druge javne usluge. To povećava rashode država, posebno ukoliko veliki broj ljudi stigne u kratkom vremenskom periodu.
Koliki će taj trošak biti zavisi od brzine zapošljavanja, nivoa obrazovanja i uspešnosti integracije u društvo.
Da li migranti utiču na plate domaćih radnika?
Ekonomisti nemaju jedinstven odgovor na ovo pitanje.
U pojedinim sektorima, posebno onima koji zahtevaju niže kvalifikacije, veća ponuda radne snage može da uspori rast plata ili poveća konkurenciju za određena radna mesta.
S druge strane, brojna istraživanja pokazuju da je ukupan uticaj na prosečne zarade domaćih radnika uglavnom ograničen, naročito u razvijenim ekonomijama sa velikim tržištem rada.
Tanjug AP/STR
Inovacije i preduzetništvo
Migranti nisu samo radnici. Mnogi pokreću sopstvene kompanije, restorane, tehnološke firme i proizvodne pogone.
U velikom broju evropskih gradova upravo su preduzetnici migrantskog porekla otvorili hiljade novih radnih mesta i doprineli razvoju lokalnih ekonomija.
Istovremeno, visokoobrazovani migranti u oblastima informacionih tehnologija, medicine i inženjerstva predstavljaju važan faktor za razvoj inovacija i povećanje konkurentnosti evropske privrede.
Izazovi integracije
Najveći ekonomski efekti migracija zavise od uspešne integracije.
Ukoliko migranti brzo nauče jezik, pronađu zaposlenje i uključe se u društveni život, njihov doprinos ekonomiji može biti značajan.
Nasuprot tome, dugotrajna nezaposlenost, loša integracija i stvaranje izolovanih zajednica povećavaju troškove države i otežavaju ostvarivanje pozitivnih ekonomskih efekata.
Razlike među evropskim državama
Uticaj migracija nije isti u svim zemljama.
Nemačka je zbog razvijene industrije i velikih potreba za radnicima prihvatila veliki broj migranata, dok zemlje poput Italije i Grčke često predstavljaju prve tačke ulaska u Evropsku uniju i suočavaju se sa drugačijim izazovima.
Države severne Evrope uglavnom ulažu više u programe integracije, dok pojedine zemlje centralne i istočne Evrope imaju znatno restriktivniju migracionu politiku.
Dugoročni efekti na evropsku ekonomiju
Migracije same po sebi nisu ni isključivo ekonomska korist ni isključivo trošak. Njihov konačan uticaj zavisi od strukture migranata, potreba tržišta rada, demografskih trendova i sposobnosti države da sprovede uspešnu integraciju.
U društvima sa starenjem stanovništva migracije mogu ublažiti nedostatak radne snage i doprineti ekonomskom rastu. Istovremeno, ukoliko se njima ne upravlja efikasno, mogu povećati pritisak na javne finansije, socijalne sisteme i tržište rada.
Zbog toga će migraciona politika ostati jedno od ključnih ekonomskih i političkih pitanja Evropske unije i u narednim decenijama.
