Tehnološki gigant optužen za diskriminaciju zaposlenih sa invaliditetom i bolovanjem tokom masovnih otkaza 2024. godine
Meta, američka tehnološka kompanija, suočava se sa tužbom 26 bivših zaposlenih podnetom Saveznom sudu u Oklandu, Kalifornija. Prema navodima iz tužbe, kompanija je prilikom masovnih otkaza tokom 2024. godine koristila sisteme zasnovane na veštačkoj inteligenciji za procenu radnog učinka i donošenje odluka o otpuštanju. Tužioci tvrde da su ovakvi algoritmi nesrazmerno pogodili zaposlene sa invaliditetom, kao i one koji su koristili bolovanje ili medicinsko odsustvo.
Kompanija je u procesu donošenja odluka o otkazima koristila različite pokazatelje, uključujući produktivnost i upotrebu internih alata, među kojima su i alati zasnovani na AI tehnologiji. Ovim pristupom, prema tvrdnjama bivših radnika, određene grupe zaposlenih bile su u značajnom nepovoljnijem položaju, što su naveli kao osnov za tužbu zbog diskriminacije.
Detalji optužbi i ekonomski kontekst otpuštanja
Masovni otkazi u Meta su deo šireg restrukturiranja u tehnološkoj industriji tokom 2024. godine. Kompanije su u tom periodu često posezale za digitalnim alatima i automatskim sistemima za optimizaciju radne snage. Prema navodima iz tužbe, algoritmi su prilikom analize radnog učinka zanemarivali specifične okolnosti onih koji su izostali sa posla iz medicinskih razloga ili zbog invaliditeta. Kao rezultat, otpušteni su upravo oni za koje tužioci tvrde da su najviše bili izloženi ovakvom riziku.
Uporedo sa tim, ovakva praksa izazvala je zabrinutost među zaposlenima u IT sektoru širom sveta. Sve češće se postavlja pitanje transparentnosti i pravičnosti automatizovanih procedura za evaluaciju zaposlenih. S druge strane, kompanije navode da ovakvi sistemi povećavaju objektivnost i ubrzavaju procese donošenja odluka u uslovima kada se odlučuje o hiljadama radnih mesta.
Implikacije za tržište rada i pravni okvir
Tužba protiv Meta baca svetlo na izazove koje donosi primena naprednih tehnologija u oblasti ljudskih resursa. U SAD, pravni okvir predviđa zaštitu zaposlenih od diskriminacije na osnovu invaliditeta ili korišćenja bolovanja. S obzirom na to, ishod ovog sudskog procesa može imati šire posledice za tehnološki sektor i načine na koje kompanije koriste digitalne alate prilikom odlučivanja o kadrovskim promenama.
Osim toga, ovaj slučaj otvara širu raspravu o potrebama za regulacijom algoritamskog odlučivanja u korporativnim procesima. Mnoge tehnološke kompanije već su povećale ulaganja u razvoj sistema za praćenje pravičnosti i etičnosti AI rešenja u upravljanju ljudskim resursima. Konačno, sudska odluka će imati značajan uticaj na to kako će tehnološke firme u budućnosti balansirati između optimizacije troškova i zaštite prava zaposlenih.