Svetska ekonomija pokazuje neočekivanu otpornost uprkos geopolitičkim sukobima, rastu cena energenata i velikim finansijskim neizvesnostima. Međutim, Međunarodni monetarni fond (MMF) upozorava da se prostor za izbegavanje novih ekonomskih potresa smanjuje, dok rastući javni dug, inflacija i nestabilnost finansijskih tržišta predstavljaju ozbiljne izazove za naredni period.
Prema najnovijim procenama MMF-a, objavljenim 13. oktobra, globalna ekonomija bi tokom 2026. godine trebalo da ostvari rast od 3,1 odsto, dok se za 2027. predviđa ubrzanje na 3,4 odsto.
Prognoza za tekuću godinu blago je poboljšana u odnosu na julsku procenu od tri odsto. Ipak, iza relativno stabilnih pokazatelja kriju se značajne razlike između pojedinih država i regiona.
Dok ekonomije koje imaju važnu ulogu u razvoju veštačke inteligencije i proizvodnji naprednih tehnologija beleže snažniju privrednu aktivnost, zemlje koje zavise od uvoza energenata suočavaju se sa znatno nepovoljnijim uslovima.
Rast cena energenata ponovo preti svetskoj ekonomiji
Jedan od najvećih izazova predstavlja nestabilnost na energetskom tržištu, posebno zbog sukoba na Bliskom istoku.
Poremećaji u snabdevanju naftom i gasom mogu da izazovu lančanu reakciju koja se ne završava samo na benzinskim pumpama. Skuplji energenti povećavaju troškove industrijske proizvodnje, transporta i poljoprivrede, što se zatim prenosi na cene proizvoda i usluga.
MMF procenjuje da će globalna inflacija tokom 2026. godine iznositi 4,7 odsto, dok bi naredne godine mogla da se spusti na 4,1 odsto.
Takva kretanja predstavljaju poseban problem za države u kojima domaćinstva veliki deo svojih prihoda troše na osnovne životne potrebe.
Ukoliko cene energenata ostanu povišene duže nego što se očekuje, centralne banke mogle bi da imaju manje prostora za smanjivanje kamatnih stopa, čime bi krediti za stanovništvo i privredu ostali skuplji.
Javni dug postaje sve veći problem
Dodatni razlog za zabrinutost predstavlja visok nivo državnog zaduživanja.
Tokom prethodnih godina mnoge države povećavale su javnu potrošnju kako bi ublažile posledice ekonomskih kriza, podržale privredu i finansirale rastuće budžetske potrebe.
Međutim, visoki troškovi zaduživanja sada otežavaju servisiranje tih obaveza.
Kada država mora da izdvaja sve više novca za kamate, ostaje joj manje sredstava za infrastrukturu, obrazovanje, zdravstvo i druge javne potrebe.
Posebno zabrinjava mogućnost istovremenog rasta troškova zaduživanja i usporavanja privredne aktivnosti. U takvoj situaciji vlasti imaju manje mogućnosti da novim budžetskim merama podstaknu ekonomiju.
MMF zbog toga poziva države da postepeno obnavljaju fiskalne rezerve, odnosno stvaraju finansijski prostor koji bi im omogućio da odgovore na buduće krize.
Može li veštačka inteligencija postati novi finansijski rizik?
Iako ulaganja u veštačku inteligenciju trenutno predstavljaju jedan od važnih pokretača ekonomskog rasta, MMF upozorava da i ovaj sektor nosi određene opasnosti.
Velike tehnološke kompanije ulažu ogromna sredstva u razvoj infrastrukture, računarskih centara i novih AI sistema, očekujući da će im ta ulaganja doneti značajan rast prihoda i produktivnosti.
Međutim, ukoliko se očekivani rezultati ne ostvare dovoljno brzo, investitori bi mogli da preispitaju vrednost pojedinih kompanija.
Takav razvoj događaja mogao bi da dovede do pada cena akcija i povećane nestabilnosti na finansijskim tržištima.
Sa druge strane, ukoliko veštačka inteligencija omogući brži rast produktivnosti nego što se trenutno procenjuje, njen uticaj na globalnu ekonomiju mogao bi da bude pozitivan.
Zbog toga MMF ne posmatra tehnološki razvoj isključivo kao pretnju, već kao faktor koji istovremeno otvara velike mogućnosti i stvara nove finansijske rizike.
Zašto su i banke pod pritiskom?
U najnovijem izveštaju o globalnoj finansijskoj stabilnosti MMF posebno upozorava na opasnosti koje proizlaze iz rasta prinosa na državne obveznice, mogućih korekcija na tržištu tehnoloških akcija i sve ozbiljnijih sajber pretnji.
Iako se bankarski sektor u celini pokazao otpornim na dosadašnje potrese, pojedine finansijske institucije imaju slabije kapitalne rezerve.
Dodatni problem mogu da predstavljaju investicioni fondovi i drugi finansijski posrednici koji posluju uz visok nivo zaduženosti.
U slučaju naglog pada vrednosti imovine, takve institucije mogu biti prinuđene na ubrzanu prodaju ulaganja, što bi dodatno pojačalo tržišne potrese.
Šta sve ovo znači za građane i kompanije?
Iako se upozorenja MMF-a odnose na globalnu ekonomiju, posledice eventualnih poremećaja mogu da osete i manje države, uključujući Srbiju.
Rast cena nafte i gasa mogao bi da poveća troškove poslovanja domaćih kompanija, dok bi sporiji rast evropske privrede mogao da oslabi tražnju za robom koju izvoze srpski proizvođači.
Istovremeno, dugotrajno visoke kamatne stope otežale bi finansiranje novih investicija i zaduživanje stanovništva.
Ipak, važno je naglasiti da MMF ne predviđa neizbežan izbijanje nove globalne ekonomske krize. Njegove najnovije prognoze i dalje podrazumevaju rast svetske privrede.
Ključno upozorenje odnosi se na činjenicu da je svetska ekonomija sve osetljivija na nove šokove, dok države raspolažu sa manje finansijskih mogućnosti da ublaže njihove posledice.
Zbog toga naredni period neće zavisiti samo od brzine ekonomskog rasta, već i od sposobnosti država da kontrolišu javni dug, obuzdaju inflaciju i očuvaju stabilnost finansijskog sistema.