Kristalina Georgijeva ističe da su države u blizini sukoba i energetski uvoznici najteže pogođeni ekonomskim posledicama
Međunarodni monetarni fond (MMF) upozorio je da je rat na Bliskom istoku izazvao snažan globalni ekonomski šok, posebno u energetskom sektoru, što je dovelo do značajnog poremećaja u snabdevanju energentima i rasta cena širom sveta. Direktorka MMF-a Kristalina Georgijeva izjavila je da će posledice ovog sukoba biti dugoročne i da će uticati na ekonomske tokove tokom čitave godine.
Prema rečima Georgijeve, ekonomske posledice konflikta nisu ravnomerno raspoređene – najteže su pogođene zemlje koje se nalaze u neposrednoj blizini ratne zone, kao i države koje zavise od uvoza energenata ili nemaju dovoljne finansijske rezerve za amortizaciju šokova na tržištu. Ove zemlje suočavaju se sa povećanim troškovima uvoza, što dodatno otežava fiskalnu stabilnost i pritiska devizne rezerve.
Poremećaj na tržištu energenata uzrokovao je rast cena nafte i gasa, sa posledičnim efektima na inflaciju i troškove proizvodnje globalno. To posebno pogađa zemlje u razvoju koje su već suočene sa ograničenim fiskalnim kapacitetima i rastućim potrebama za energentima. Georgijeva je istakla da su ove promene dovele do volatilnosti na tržištu i povećale nesigurnost u pogledu ekonomskog oporavka.
U intervjuu za američku televiziju CBS Njuz, Georgijeva je naglasila da MMF intenzivno prati situaciju i razmatra dodatne mere podrške za pogođene zemlje. “Posledice su globalne, ali ne pogađaju sve zemlje jednako. Najteže su pogođene države u blizini sukoba, uvoznici energije i zemlje bez finansijskih rezervi”, navela je Georgijeva.
Prema analizi MMF-a, trenutna kriza može uticati na ekonomski rast u pogođenim regionima i zahtevati prilagođavanje fiskalnih i monetarnih politika kako bi se obezbedila makroekonomska stabilnost. MMF poziva na međunarodnu koordinaciju i saradnju kako bi se smanjili negativni efekti na globalnu ekonomiju i obezbedila podrška najugroženijima.
Očekuje se da će MMF i dalje pažljivo pratiti situaciju i, po potrebi, revidirati preporuke vladama i centralnim bankama, u cilju očuvanja stabilnosti i podrške održivom privrednom rastu.
