Kongresni izbori održani 3. novembra u Sjedinjenim Američkim Državama doneli su promenu političkih odnosa u Vašingtonu, ali njihove posledice mogle bi da se osete daleko izvan američkih granica. Od kretanja dolara i berzanskih indeksa do međunarodne trgovine i cena energenata, odluke novog saziva Kongresa mogle bi da utiču na globalnu ekonomiju.
Demokratska stranka osvojila je većinu u oba doma američkog Kongresa, Predstavničkom domu i Senatu, čime je predsednik Donald Tramp izgubio podršku republikanske kongresne većine za sprovođenje svog zakonodavnog programa. Iako izbori nisu promenili predsednika SAD, nova raspodela političke moći mogla bi značajno da utiče na donošenje ekonomskih odluka u naredne dve godine.
Zašto je Kongres važan za američku ekonomiju?
Američki Kongres ima ključnu ulogu u donošenju poreskih zakona, usvajanju budžeta, odobravanju državne potrošnje i regulisanju pojedinih privrednih oblasti.
Kada predsednik i većina u Kongresu pripadaju različitim političkim partijama, usvajanje velikih ekonomskih reformi može postati znatno komplikovanije.
Takva situacija može da ograniči nove državne rashode i poreske promene, ali istovremeno poveća neizvesnost oko finansiranja državnih institucija i upravljanja javnim dugom.
Kako su reagovale berze i dolar?
Prve reakcije finansijskih tržišta pokazale su da investitori pažljivo prate političke promene u Vašingtonu.
Nakon objavljivanja izbornih rezultata, američki berzanski fjučersi zabeležili su pad, dok je dolar oslabio. Prinosi na američke državne obveznice takođe su se smanjili, a posebno su bile pogođene pojedine akcije kompanija povezanih sa veštačkom inteligencijom.
Ipak, početni padovi na tržištima kasnije su delimično ublaženi.
Ekonomisti upozoravaju da kratkoročne reakcije berze ne moraju nužno da predstavljaju pokazatelj dugoročnog ekonomskog razvoja. Na vrednost akcija mnogo više mogu uticati poslovni rezultati kompanija, inflacija, kamatne stope i buduće odluke Federalnih rezervi.
Šta će biti sa porezima i državnom potrošnjom?
Jedno od najvažnijih ekonomskih pitanja nakon izbora biće mogućnost postizanja dogovora oko federalnog budžeta.
Demokratska većina u Kongresu moći će da utiče na predloge o državnoj potrošnji i poreskoj politici, dok predsednik Tramp zadržava pravo veta na zakone koje Kongres usvoji.
Upravo zbog toga, analitičari očekuju da bi politički pregovori mogli da postanu složeniji.
Posebnu pažnju privlači pitanje američkog javnog duga i budućih pregovora o njegovom zakonskom limitu. Eventualni zastoji u postizanju dogovora mogli bi da izazovu dodatnu nervozu na finansijskim tržištima.
Mogu li izbori da utiču na cene širom sveta?
Američka ekonomija ima toliko veliki uticaj na međunarodne finansije i trgovinu da promene ekonomske politike u Vašingtonu mogu da se odraze na brojne zemlje.
Kretanje dolara utiče na međunarodne transakcije, cenu robe kojom se trguje u američkoj valuti i troškove otplate dugova denominovanih u dolarima.
Istovremeno, odluke o carinama i trgovinskim odnosima mogu da promene troškove poslovanja međunarodnih kompanija i lance snabdevanja.
Međutim, promena većine u Kongresu ne znači automatski promenu američke trgovinske politike. Predsednik i izvršna vlast zadržavaju značajna ovlašćenja u ovoj oblasti.
Šta izbori znače za Srbiju?
Posledice američkih političkih promena mogu se indirektno osetiti i u Srbiji, pre svega kroz međunarodna finansijska tržišta, kurs dolara, investicione tokove i trgovinske odnose.
Ako bi politička neizvesnost uticala na globalne kamatne stope ili raspoloženje investitora, to bi moglo da promeni uslove finansiranja i za evropske ekonomije.
Za Srbiju je posebno značajno i stanje privrede Evropske unije, kao njenog najvećeg spoljnotrgovinskog partnera. Eventualne promene američke trgovinske politike koje bi pogodile evropsku industriju mogle bi posredno da utiču i na domaće izvoznike.
Politička promena ne znači automatski ekonomsku krizu
Iako su kongresni izbori izazvali reakcije finansijskih tržišta, njihov konačan ekonomski efekat tek treba da se vidi.
Podeljena vlast u Vašingtonu može da uspori donošenje ekonomskih odluka, ali i da ograniči nagle promene fiskalne politike.
Zbog toga će za investitore, kompanije i građane širom sveta biti važnije koje će konkretne odluke američke vlasti doneti tokom narednih meseci nego sama činjenica da je promenjena kongresna većina.
Jedno je izvesno: političke odluke u Vašingtonu ne ostaju samo američko pitanje, jer njihove ekonomske posledice mogu da stignu do gotovo svakog dela sveta.