Ukupno zaduženje uključuje 110,8 milijardi evra iz osnovnog budžeta i posebne fondove za odbranu i infrastrukturu
Nemačka vlada planira novo zaduživanje u iznosu od skoro 200 milijardi evra u 2027. godini, prema nacrtu budžeta koji je u pripremi u Berlinu. Ova odluka dolazi usled povećanja troškova za odbranu i rastućih izdataka za kamate, što značajno utiče na fiskalnu strategiju najveće evropske ekonomije.
Prema objavljenim podacima, ukupno zaduženje za 2027. godinu obuhvatiće i sredstva iz redovnog državnog budžeta i iz posebnih, namenski formiranih fondova za finansiranje velikih projekata, naročito u sektorima odbrane i infrastrukture. Samo u okviru osnovnog budžeta Nemačka planira novo zaduživanje od 110,8 milijardi evra, dok ostatak iznosa dolazi iz specijalnih fondova predviđenih za strateške investicije.
Povećana izdvajanja za vojsku predstavljaju odgovor na aktuelne geopolitičke izazove i potrebu za modernizacijom oružanih snaga, dok su rastuće kamate posledica promena na globalnim finansijskim tržištima i pooštravanja monetarne politike. Ovakva struktura zaduživanja ukazuje na značajnu promenu u nemačkom pristupu javnim finansijama, jer su raniji budžetski okviri bili znatno restriktivniji u pogledu duga.
Kombinacija osnovnog zaduženja i namenski formiranih fondova omogućava Nemačkoj da finansira ključne infrastrukturne projekte i unapredi kapacitete nacionalne bezbednosti, a istovremeno održava fleksibilnost u upravljanju javnim dugom. Prema zvaničnim navodima iz nacrta budžeta, prioriteti ostaju jačanje odbrambenih kapaciteta i obezbeđivanje dugoročnog razvoja infrastrukture.
Planirano zaduživanje od skoro 200 milijardi evra predstavlja jednu od najviših vrednosti u novijoj istoriji nemačkih javnih finansija. Odluka o visini i strukturi duga reflektuje aktuelne potrebe države i promene u bezbednosnom okruženju, uz istovremeno poštovanje fiskalnih pravila i obaveza prema Evropskoj uniji.
Nemačka je, kao najveća ekonomija u EU, često uzor u vođenju odgovorne fiskalne politike. Ipak, rastući zahtevi u oblasti odbrane i infrastrukturnih ulaganja zahtevaju povećano oslanjanje na finansijska tržišta, što će biti pod budnim okom investitora i međunarodnih ekonomskih institucija u narednim godinama.
