REALNOST ILI PERFORMANS
Humanoidni roboti više nisu ograničeni samo na fabrike i istraživačke laboratorije. Oni sse sve češće pojavljuju u javnom prostoru. To otvara nova pitanja o brzini njihovog ulaska u svakodnevni život. U nedavnom slučaju u Kini su se pojavili video-snimci humanoidnih robota na ulicama, uz tvrdnje da su “tražili novac od prolaznika”. Ove tvrdnje, međutim, nisu nezavisno potvrđene i ostaju predmet rasprave o tome šta je u tim snimcima stvarno, a šta kontrolisana demonstracija ili performans.
Kina je u poslednjoj deceniji postala jedno od globalnih središta razvoja robotike i veštačke inteligencije. Sa kompanijama koje ubrzano unapređuju humanoidne i četvoronožne sisteme. Firmama poput Unitree Robotics, UBTECH Robotics i drugih pripisuju se značajni koraci u razvoju robota. To su roboti koji mogu hodati, balansirati i interagovati sa okolinom. Ipak, veliki deo onoga što javnost vidi u urbanim sredinama često su demonstracije tehnologije ili marketinški događaji. Odnosno, nije svakodnevna autonomna upotreba.
NAPREDAK I POUZDANOST HUMANOIDNE ROBOTIKE
Tehnološki napredak u oblasti humanoidne robotike oslanja se na kombinaciju veštačke inteligencije, senzora i naprednih sistema upravljanja pokretom. To omogućava robotima da sve bolje interpretiraju prostor i reaguju na ljude. Iako su sposobnosti impresivne, stručnjaci ističu da današnji sistemi i dalje imaju ograničenja u autonomiji. Pre svega u pouzdanosti i bezbednom delovanju u nepredvidivim urbanim uslovima.
U širem kontekstu, ubrzani razvoj robotike ponovo otvara debatu o budućnosti rada i tržišta rada. Izveštaji međunarodnih organizacija i istraživačkih institucija godinama upozoravaju da će automatizacija preoblikovati određene sektore. Posebno rutinske i fizičke poslove, dok će istovremeno nastajati nova zanimanja vezana za razvoj, održavanje i nadzor AI sistema. Ključno pitanje više nije da li će automatizacija uticati na radna mesta, već u kojoj meri i kojom brzinom.
SISTEMI I DALJE BEZ OZBILJNIJIH SOCIJALNIH REAKCIJA
Međutim, deo scena koje kruže internetom često se ispostavi kao kombinacija demonstracije, zabave i viralnog sadržaja, a ne dokaz potpune autonomije humanoidnih robota. Tvrdnje da roboti “traže novac” od prolaznika, u ovom trenutku, više pripadaju sivoj zoni interpretacije nego potvrđenim tehnološkim činjenicama. Ne postoje verifikovani podaci da takvi sistemi samostalno izvode kompleksne socijalne interakcije tog tipa bez ljudskog nadzora.
Ipak, ono što ostaje nesporno jeste da se humanoidna robotika brzo približava tački u kojoj će prisustvo mašina u javnom prostoru postati uobičajenije. Da li će to dovesti do stvaranja novih ekonomskih prilika ili do zamene određenih zanimanja, zavisiće ne samo od tehnološkog napretka, već i od regulatornih okvira, ekonomskih politika i društvene spremnosti da se prilagodi jednoj novoj fazi automatizacije.
https://www.instagram.com/p/DZfon4xmLRB/?igsh=MW84bnR0c3o4aHB5Yg%3D%3D
