Prinos na desetogodišnje obveznice SAD iznad 4,5 odsto, tridesetogodišnje iznad 5 odsto – analitičari upozoravaju na rizik od korekcije tržišta
Prinos na desetogodišnje američke državne obveznice premašio je 4,5 odsto, dok su tridesetogodišnje obveznice ponovo iznad granice od 5 odsto, pokazuju najnoviji tržišni podaci. Investiciona banka Morgan Stanley upozorava da su trenutni nivoi prinosa ušli u tzv. ‘opasnu zonu’ koja bi mogla izazvati značajnu korekciju na tržištu akcija u Sjedinjenim Američkim Državama.
Prema analizi Dean Chena, analitičara iz Bitunix Exchange, glavni rizik za tržište ne leži samo u visini aktuelnih prinosa, već u potencijalnoj spirali u kojoj se visoki prinosi, trajni fiskalni deficit i smanjenje globalne likvidnosti međusobno pojačavaju. Kako Chen navodi, situacija postaje posebno ozbiljna ukoliko prinosi na obveznice ostanu iznad 5 odsto, a istovremeno dođe do opadanja tražnje za američkim obveznicama ili pogoršanja likvidnosti. Tada tržište više ne trpi samo pritisak zbog smanjenja vrednosti akcija, već može doći do šireg efekta na cene svih finansijskih instrumenata.
Morgan Stanley procenjuje da su tržišni učesnici suočeni sa novom vrstom neizvesnosti, gde se fokus investitora pomera sa očekivanja o smanjenju kamatnih stopa od strane američke centralne banke (Fed) na pitanje da li tržište može da apsorbuje rastuće izdavanje državnog duga bez znatno viših premija na rokove. Ovakva promena sentimenta može dovesti do povećane volatilnosti na obvezničkom tržištu i indirektno uticati na cene akcija, valutne kurseve i druge klase imovine.
“Situacija postaje ozbiljnija ako prinosi ostanu iznad 5 odsto, posebno uz slabljenje tražnje za obveznicama ili pogoršanje likvidnosti. U tom slučaju, tržište više ne reaguje samo na smanjenje vrednosti akcija”, ocenio je Dean Chen, analitičar Bitunix Exchange, u intervjuu za ekonomske analize.
Analitičari ističu da bi nastavak rasta prinosa, uz nastavak fiskalnih deficita i smanjenje likvidnosti, mogao izazvati širu korekciju na američkom tržištu kapitala tokom letnjih meseci. Dodatni rizik predstavlja moguća promena ponašanja investitora, koji bi u slučaju nastavka rasta prinosa mogli zahtevati još više premije za dugoročne državne obveznice, što bi dodatno opteretilo finansijska tržišta.
U širem kontekstu, ovakva kretanja na američkom tržištu obveznica mogla bi se preliti i na druge globalne finasijske centre, povećavajući nestabilnost i na tržištima u razvoju. Analitičari podsećaju da je Japan često ‘tihi fitilj’ koji može uticati na globalne tokove kapitala, ali ističu da je za sada glavni fokus na američkom tržištu i njegovoj sposobnosti da apsorbuje rastuće fiskalne potrebe bez destabilizacije ostalih segmenata finansijskog sistema.
