Organizacija očekuje pad sa 3,4 na 2,8 odsto u 2026. godini usled poremećaja na energetskim tržištima i blokade Hormuškog moreuza
Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) revidirala je svoju prognozu globalnog privrednog rasta, navodeći da očekuje usporavanje sa 3,4 odsto u 2025. godini na 2,8 odsto u 2026, dok bi rast mogao da se oporavi na 3,1 odsto u 2027. godini. Ova procena objavljena je u junskom izveštaju o globalnim ekonomskim izgledima, a kao ključni faktor navodi se produženi sukob između Sjedinjenih Američkih Država i Irana, koji utiče na energetska tržišta, trgovinske rute i investicione aktivnosti širom sveta.
OECD ističe da su višemesečni poremećaji na Bliskom istoku, uključujući blokadu brodskog saobraćaja kroz Hormuški moreuz i oštećenje energetske infrastrukture u regionu Persijskog zaliva, doveli do rasta cena energije i problema u globalnim lancima snabdevanja. Prema navodima iz izveštaja, osnovni scenario predviđa da će se poremećaji na energetskim tržištima početi smirivati tokom druge polovine 2026. godine, uz postepeno rešavanje problema u Hormuškom moreuzu.
Međutim, OECD je predstavio i alternativni, nepovoljniji scenario prema kojem bi nastavak blokade i oštećenja energetske infrastrukture do 2027. godine dodatno usporio globalni rast. U toj varijanti, svetska privreda bi zabeležila rast od svega 2,1 odsto u 2026. i 1,8 odsto u 2027. godini, što bi pojedine ekonomije dovelo do recesije ili blizu recesije.
Glavni ekonomista OECD-a Stefano Scarpetta naglasio je da su prognoze snažno povezane sa razvojem situacije na Bliskom istoku i obnovom normalnih tokova snabdevanja energentima. “Izgledi su i dalje veoma neizvesni i zavise od brzine rešavanja sukoba i normalizacije energetskih tržišta”, izjavio je Scarpetta.
OECD posebno upozorava da bi nastavak visokih cena energije mogao imati negativan uticaj na ekonomski oporavak i povećati pritiske na inflaciju širom sveta. U izveštaju se navodi da su američka domaćinstva od početka sukoba platila dodatnih 450 dolara zbog povećanih troškova energije, dok je inflacija u evrozoni porasla na 3,2 odsto, upravo zbog rasta cena nafte i gasa.
U zaključku OECD ističe da su globalni ekonomski izgledi usko vezani za razvoj geopolitičke situacije i stabilizaciju energetskih tržišta. Organizacija preporučuje vladama da budu spremne na eventualne dalje poremećaje i da prilagode fiskalne i monetarne politike kako bi ublažile uticaj na privredu i građane.