Putevi kroz Keniju, železnice u Etiopiji, elektrane, luke i rudnici deo su velike ekonomske priče koja je povezala Kinu i Afriku. Tokom poslednjih četvrt veka Peking je postao jedan od najvažnijih partnera brojnih afričkih država. Kina finansira infrastrukturu, ulaže u energetiku i širi prisustvo u rudarstvu i telekomunikacijama. Zauzvrat dobija nova tržišta, poslovne prilike i pristup važnim sirovinama.
Razmere tog odnosa posebno se vide kroz kinesko kreditiranje velikih infrastrukturnih projekata. Prema podacima Boston University Global Development Policy Center, kineski zajmodavci su od 2000. do 2024. potpisali više od 1.300 kreditnih aranžmana u Africi. Njihova ukupna vrednost procenjena je na oko 181 milijardu dolara. Najviše novca odlazilo je u transport, energetiku, telekomunikacije i drugu infrastrukturu.
Afrika je za Kinu mnogo više od prostora za gradnju puteva i pruga. Kontinent raspolaže velikim rezervama bakra, kobalta, litijuma, mangana, boksita i drugih sirovina. Mnogi od tih resursa ključni su za modernu industriju. Posebno su važni za baterije, električna vozila i energetsku tranziciju.
Putevi, pruge i elektrane
Jedan od razloga zbog kojih je kinesko prisustvo toliko vidljivo jeste spremnost Pekinga da finansira velike projekte. Mnoge afričke države imaju velike razvojne potrebe, ali ograničene budžete. Kineske banke zato nude kredite za infrastrukturu. Poslove često dobijaju kineske građevinske kompanije.
Takav model odgovara jednom od najvećih problema afričkih ekonomija – nedostatku moderne infrastrukture. Rudnik malo vredi ako nema železnice do luke. Fabrika teško može da radi bez stabilne električne energije. Loši putevi povećavaju cenu robe. Zbog toga infrastruktura može direktno da utiče na privredni rast.
Neki projekti postali su simbol kineskog ekonomskog prisustva na kontinentu. Pruga između Adis Abebe i Džibutija povezala je Etiopiju sa ključnom morskom lukom. U Keniji je izgrađena moderna železnička veza između Mombase i Najrobija. Kineske kompanije učestvovale su i u gradnji puteva, hidroelektrana i industrijskih zona.
Kina više ne ulaže samo kroz kredite
Odnos Kine i Afrike danas se više ne može svesti samo na državne kredite. Kineske kompanije direktno ulažu u rudarstvo, proizvodnju, energetiku i telekomunikacije. Prisutan je i veliki broj privatnih firmi. One posluju u sektorima od tekstila do trgovine.
Direktne investicije postaju sve važnije u novoj fazi kineskog prisustva. Prema istraživanjima Boston University Global Development Policy Center, kineske kompanije su od 2000. do 2022. najavile više od 112 milijardi dolara greenfield investicija. Tome treba dodati i akvizicije. To pokazuje da se kineski model postepeno menja.
Poseban interes vezan je za minerale koji su važni za tehnologije budućnosti. Demokratska Republika Kongo ima ogromne rezerve kobalta i bakra. Obe sirovine imaju veliki značaj za baterije i električna vozila. Kina je zato snažno prisutna u rudarskom sektoru.
Da li Kina „kupuje Afriku“?
Najviše kontroverzi izaziva pitanje duga i mogućeg političkog uticaja Pekinga. Kritičari često govore o takozvanoj „dužničkoj zamci“. Prema toj tezi, Kina daje velike kredite državama koje ih teško mogu vratiti. Zatim navodno koristi dug za politički ili ekonomski pritisak.
Stvarnost je, međutim, složenija od takvog pojednostavljenog objašnjenja. Kina jeste važan kreditor mnogih afričkih zemalja, ali nije jedini. Veliki deo spoljnog duga Afrike vezan je i za privatne kreditore i međunarodne finansijske institucije. Zbog toga problemi prezaduženosti ne mogu da se objasne samo kineskim novcem.
Podaci pokazuju da kineski dug čini samo jedan deo ukupnog spoljnog zaduženja kontinenta. Prema analizama za 2022. godinu, dug prema Kini činio je oko 13 odsto spoljnog duga Afrike. Veći deo odnosio se na druge kreditore. Tu su, između ostalog, vlasnici obveznica i međunarodne institucije.
Peking menja strategiju
Kina danas mnogo opreznije finansira ogromne infrastrukturne projekte nego pre desetak godina. Kinesko kreditiranje dostiglo je vrhunac tokom ranijih faza inicijative „Pojas i put“. Nakon toga je znatno usporilo. Novi krediti postali su manji i selektivniji.
U 2024. godini kinesko kreditiranje Afrike bilo je znatno skromnije nego u prethodnoj deceniji. Novi aranžmani bili su koncentrisani na mali broj projekata. Peking sada više pažnje posvećuje proceni rizika. Istovremeno raste značaj direktnih investicija.
Nova strategija sve više uključuje energetiku, digitalnu infrastrukturu i industrijsku proizvodnju. Posebno rastu ulaganja u solarne elektrane, električna vozila i telekomunikacije. Kina želi da bude prisutna u sektorima budućnosti. To odgovara i promenama unutar same kineske ekonomije.
Šta Kina zapravo dobija zauzvrat?
Peking od Afrike ne traži samo sirovine, već i dugoročan politički i ekonomski uticaj. Afričke zemlje predstavljaju veliko tržište za kineske proizvode. One su važne i kao partneri u međunarodnim organizacijama. Zato odnosi imaju i geopolitičku dimenziju.
Sa druge strane, afričke države kinesko prisustvo često vide kao priliku da prošire izbor međunarodnih partnera. One više ne moraju da se oslanjaju samo na Evropu i Sjedinjene Države. Konkurencija velikih sila može im otvoriti dodatni prostor za pregovore. Međutim, korist zavisi od kvaliteta ugovora koje potpisuju.
Nova pruga može da ubrza trgovinu, ali može i da postane skup teret ako se nedovoljno koristi. Rudnik može doneti prihode i nova radna mesta. Može, međutim, i da ostavi mali deo vrednosti lokalnoj ekonomiji. Zbog toga strani kapital sam po sebi ne garantuje razvoj.
Uloga Kine u Africi zato nije jednostavna priča o „osvajanju kontinenta“, niti je reč o klasičnoj razvojnoj pomoći. U pitanju je složen odnos interesa. Kina traži resurse, tržišta i uticaj. Afričke države traže kapital, infrastrukturu i nove mogućnosti za razvoj.
Najvažnije pitanje neće biti koliko milijardi Kina ulaže, već šta Afrika uspeva da napravi od tog novca. Ako infrastruktura podstakne industriju i trgovinu, korist može biti dugoročna. Ako projekti ostanu preskupi i slabo korišćeni, dug može postati problem. Upravo će ta razlika odrediti koliko je kinesko prisustvo za Afriku prilika, a koliko rizik.
