Vrednost potražnje za zlatom skočila 74 odsto na rekordnih 193 milijarde dolara, dok je tražnja za nakitom pala 23 odsto na 300 tona
Globalna potražnja za zlatom u prvom kvartalu 2026. godine, uključujući investicije van berze i promene stanja zaliha, porasla je 2 odsto na 1.231 tonu, dok je vrednost te potražnje dostigla rekordnih 193 milijarde dolara, što predstavlja rast od 74 odsto u odnosu na isti period prethodne godine, pokazuju podaci Svetskog saveta za zlato. Ove promene prate snažan rast cena zlata i izražene geopolitičke rizike, što usmerava investitore ka fizičkom zlatu, dok potrošači zbog visokih cena smanjuju kupovinu nakita.
Najveći pomak zabeležen je među malim investitorima – tražnja za polugama i zlatnicima porasla je 42 odsto na 474 tone, što je drugi najviši kvartalni rezultat od početka praćenja ovih podataka. Kina je predvodila ovaj trend sa skokom potražnje za polugama i kovanicama od 67 odsto na rekordnih 207 tona. Pojačanu investicionu tražnju beleže i Indija, Južna Koreja i Japan, dok su Sjedinjene Američke Države i Evropa zabeležile rast od 14, odnosno 50 odsto.
Nasuprot tome, tražnja za zlatnim nakitom pala je 23 odsto na oko 300 tona, što je najslabiji kvartal od početka pandemije 2020. godine. Međutim, vrednost kupljenog nakita porasla je 31 odsto na 47 milijardi dolara, što pokazuje da potrošači kupuju manje zlata, ali po višim cenama. Kupci u Kini su smanjili tražnju za nakitom 32 odsto na 85 tona, ali su potrošili 16 odsto više novca, ukupno 13 milijardi dolara. U Indiji je fizička tražnja smanjena 19 odsto na 66 tona, dok je vrednost dostigla rekordnih 10 milijardi dolara.
Investicioni fondovi sa pozadinom u zlatu beleže neto priliv od 62 tone, s tim što su fondovi u Aziji dodali 84 tone, dok su američki fondovi zabeležili odliv u martu. Ova razlika ukazuje na regionalne razlike u investicionim motivima, jer azijski investitori ostaju aktivni zbog visokih cena i traženja zaštite od rizika, dok su zapadni investitori osetljiviji na kamatne stope i prinose na obveznice.
Centralne banke su nastavile sa neto kupovinom zlata, sa ukupno 244 tone u prvom kvartalu, što je 3 odsto više nego prošle godine i 17 odsto više u odnosu na prethodni kvartal. Iako su neke institucije, poput Turske, Rusije i Azerbejdžana, prodavale zlato, ukupna kupovina centralnih banaka ostala je dominantna.
Prema analitičarima Svetskog saveta za zlato, očekuje se da će investiciona tražnja i dalje dominirati tržištem zlata tokom 2026. godine, dok će potrošači zbog visokih cena nastaviti da biraju lakše komade nakita ili prelaze na investicione proizvode sa nižim premijama.
