Venecuelanska vlada i američke institucije najavile nadzor nad milijardama dolara prihoda, ali javnost i dalje bez uvida u tok novca
Naftni sektor Venecuele, ključni izvor prihoda ove južnoameričke zemlje, i dalje karakteriše nedostatak transparentnosti u vezi sa prihodima od izvoza sirove nafte, navodi se u najnovijem izveštaju. Uprkos obećanjima o finansijskoj odgovornosti nakon političkih promena i uklanjanja predsednika Nikolasa Madura, nema jasnih podataka o tome gde završavaju milijarde dolara prihoda od nafte.
Vlasti Venecuele su nakon promene režima najavile uvođenje javnog praćenja prihoda i angažovanje nezavisnih revizora, uključujući međunarodne firme. Najavljeno je i slanje mesečnih izveštaja Beloj kući, dok su američke institucije angažovale revizorsku kuću KPMG radi provere transakcija. Međutim, prema dostupnim informacijama, ti mehanizmi nisu doneli željene rezultate u pogledu transparentnosti, a podaci o prihodima i dalje nisu dostupni široj javnosti.
Prema izveštaju, Centralna banka Venecuele takođe je uključila spoljne revizore, ali detalji njihovog rada nisu objavljeni. Pored toga, najavljeni javni internet portal za praćenje prihoda od nafte nije pružio korisne ili proverljive podatke. Sve ove okolnosti održavaju netransparentnost u upravljanju naftnim prihodima, dok je ekonomska i fiskalna situacija zemlje i dalje neizvesna.
Venecuelanski naftni sektor se nalazi u fokusu međunarodne politike, posebno nakon što su Sjedinjene Američke Države povezale energetsku politiku sa pitanjima bezbednosti, uključujući migracije i borbu protiv trgovine drogom. Nakon što je administracija tadašnjeg američkog predsednika Donalda Trampa podržala promene u Venecueli i vojnu intervenciju, deo prihoda od izvoza nafte trebao je biti pod američkim nadzorom. Međutim, izveštaji pokazuju da je javnost i dalje uskraćena za uvid u tokove novca iz ovog najvažnijeg privrednog sektora.
Ovakva situacija ima značajne posledice za privredu Venecuele, koja je godinama zavisna od prihoda iz naftnog sektora. Nedostatak transparentnosti otežava ekonomsko planiranje i sprečava međunarodne i domaće aktere da procene stvarno stanje državnih finansija. Iako su najavljene reforme i međunarodni nadzor, izostanak javnih podataka dovodi u pitanje efikasnost ovih mera i njihovu stvarnu primenu u praksi.