Boston Fed navodi da bi sličan šok u 1970-im smanjio zaposlenost za 1,8 pp, dok sada pre svega podiže inflaciju
Ekonomski uticaj rata u Iranu najviše se ogleda u rastu cena, dok tržište rada u Sjedinjenim Američkim Državama ostaje stabilno, pokazuje novo istraživanje Federalnih rezervi u Bostonu. Prema analizi, aktuelna kriza izazvala je skok cena nafte za 33 odsto, što je značajan nivo, iako nije na nivou najtežih energetskih šokova iz prošlih decenija.
Globalna tržišta energenata reaguju na poremećaje u snabdevanju zbog zatvaranja moreuza Hormuz, ključnog pomorskog pravca za izvoz nafte, što je dodatno poguralo cene energenata naviše. Federalne rezerve u Bostonu ističu da je struktura američke ekonomije danas znatno otpornija na ovakve šokove nego tokom kriza iz 1970-ih, pre svega zbog većeg udela domaće proizvodnje nafte i smanjenog učešća troškova energije u ukupnoj potrošnji domaćinstava.
Analitičari smatraju da je „ranjivost američke ekonomije na naftne šokove redefinisana, ali ne i eliminisana“. Povećana domaća proizvodnja i promene u strukturi potrošnje amortizuju udar na zaposlenost, ali inflacija ostaje značajno izložena promenama cena energenata.
Studija navodi da bi sličan poremećaj iz 2024. godine, da se dogodio sredinom 1970-ih, povećao indeks potrošačkih cena (PCE Price Index) za 2,2 procentna poena, uz smanjenje rasta zaposlenosti za 1,8 procentnih poena. Danas, međutim, glavni efekat ostaje na strani inflacije, a rizik od masovnog gubitka radnih mesta je znatno smanjen.
Ovi nalazi imaju važan uticaj na buduće odluke kreatora ekonomske politike, jer ukazuju da bi eventualne mere protiv inflacije morale biti pažljivo odmjerene kako ne bi nepotrebno ugrozile tržište rada. U zaključku, istraživanje Federalnih rezervi iz Bostona naglašava da u savremenim uslovima energetski šokovi poput aktuelnog konflikta u Iranu predstavljaju pre svega izazov za kontrolu inflacije, a manje za očuvanje zaposlenosti.
