Rusija očekuje da će budžetski deficit u 2026. godini dostići oko tri odsto bruto domaćeg proizvoda, što je gotovo dvostruko više od prvobitno planiranih 1,6 odsto. Ministar finansija Anton Siluanov naveo je da bi deficit ipak trebalo da ostane u tim okvirima, dok država priprema dodatno zaduživanje kako bi pokrila povećane rashode.
Vojni izdaci povećavaju pritisak na budžet
Jedan od glavnih razloga za rast budžetskog deficita jesu povećani vojni izdaci povezani sa ratom u Ukrajini. Siluanov je posebno pomenuo dodatna ulaganja u protivvazdušnu odbranu, kao i mere kojima država pokušava da ublaži probleme u snabdevanju gorivom.
Ruski budžet tako ostaje pod snažnim pritiskom visokih troškova povezanih sa ratom i bezbednošću.
Pritisak na javne finansije delimično ublažavaju veći prihodi od izvoza nafte i slabija rublja, koja povećava vrednost energetskih prihoda izraženih u domaćoj valuti. Ipak, ni to nije dovoljno da deficit ostane na prvobitno planiranom nivou.
Dodatni rizik predstavlja slabija proizvodnja nafte. Ruske vlasti su početkom septembra smanjile prognozu proizvodnje za 2026. godinu, uz očekivanje da bi ona mogla pasti na najniži nivo u poslednjih 17 godina.
Moskva planira dodatno zaduživanje
Kako bi finansirala budžetski manjak, država će morati da se zaduži više nego što je ranije planirano. Prvobitni plan predviđao je zaduživanje od oko 5,5 biliona rubalja, ali je Siluanov najavio da će ta suma biti povećana. Deo potreba trebalo bi da bude pokriven i sredstvima preostalim iz prethodnih godina.
Dodatno opterećenje predstavlja servisiranje postojećeg duga. Visoke kamatne stope povećavaju cenu novog zaduživanja, zbog čega sve veći deo budžeta odlazi na kamate.
Ruska centralna banka saopštila je da se najnovija procena deficita uklapa u njena očekivanja, dok Ministarstvo finansija tvrdi da povećano zaduživanje za sada ne predstavlja pretnju stabilnosti finansijskog sistema.
Deficit raste drugu godinu zaredom
Rusija je i 2025. godinu završila sa deficitom od oko 2,6 odsto BDP-a, pa najnovije procene ukazuju na nastavak pritiska na državne finansije.
Predsednik Vladimir Putin očekuje da bi deficit 2027. godine mogao da bude smanjen na približno dva odsto BDP-a, uz pretpostavku većih prihoda od nafte i gasa.
Za sada, međutim, budžetska slika pokazuje da kombinacija visokih vojnih rashoda, skupog zaduživanja i promena na energetskom tržištu ostaje jedan od ključnih ekonomskih izazova za Moskvu.
