Administracija u Vašingtonu upozorila kompanije i države na rizik isključenja iz dolarskog sistema zbog trgovine sa Iranom
Sjedinjene Američke Države proširile su sekundarne sankcije protiv kompanija i zemalja koje nastavljaju da posluju sa Iranom, saopštila je administracija predsednika Donalda Trampa. Nove mere predstavljaju, prema rečima Skota Besenta, američkog ministra finansija, „ekonomski Dan D“ za subjekte koji održavaju finansijske veze sa Teheranom. Kao rezultat, kompanije i institucije širom sveta suočavaju se sa mogućnošću isključenja iz globalnog finansijskog sistema zasnovanog na američkom dolaru.
Razlozi širenja sankcija i ekonomski uticaj
Prema zvaničnom saopštenju, SAD su odlučile da pojačaju pritisak na iranske finansijske tokove. Sekundarne sankcije sada obuhvataju veći broj kompanija i država koje nisu prekinule poslovanje sa Iranom. Zbog toga, subjekti koji i dalje održavaju poslovne veze sa iranskim partnerima rizikuju ozbiljne posledice po svoje finansijsko poslovanje. Ove mere su deo šire strategije Vašingtona za ekonomsko izolovanje Irana dok se, prema rečima američke administracije, ne promeni ponašanje iranskog režima. Sankcije mogu uticati na transakcije, investicije, kao i na pristup finansijskim institucijama koje posluju sa dolarom.
Izjave zvaničnika i globalne implikacije
Ministar finansija Skot Besent naglasio je da SAD pokreću „ekonomsku ofanzivu protiv iranskih finansijskih veza širom sveta“. On je izjavio: „Naš cilj je da presečemo svaki ekonomski kanal koji održava ovaj tiranski režim, sve dok Teheran ne ostane sam.“ Ovakva strategija, kako navode zvaničnici, ima za cilj da onemogući Iranu pristup ključnim izvorima finansiranja i uvozu tehnologije. S druge strane, kompanije koje posluju na međunarodnom tržištu suočavaju se sa dilemom — da li da nastave saradnju sa Iranom ili da rizikuju gubitak pristupa američkim bankama i dolarskim transakcijama.
Širi ekonomski kontekst sekundarnih sankcija
Sekundarne sankcije predstavljaju ekonomski mehanizam kojim SAD utiču na ponašanje trećih država i kompanija, ne samo svojih državljana ili entiteta. Time Vašington koristi snagu dolara i globalnog finansijskog sistema kao instrument spoljne politike. Ovakve mere dovode do povećane nesigurnosti na međunarodnim tržištima, posebno za sektore koji tradicionalno imaju veze sa iranskom ekonomijom, kao što su energetika, bankarstvo i infrastrukturni projekti. Kao rezultat, globalne kompanije su prinuđene da procenjuju ekonomske rizike i troškove nastavka saradnje sa Iranom, dok države koje su tradicionalni partneri Teherana razmatraju moguće posledice po sopstvene ekonomije. Sekundarne sankcije SAD često utiču na tokove kapitala, investicije i međunarodne sporazume, što dugoročno može promeniti obrasce globalne trgovine.
