Teheran insistira na nastavku obogaćivanja prema sopstvenim potrebama, dok Vašington predlaže moratorijum od 20 godina
Sjedinjene Američke Države i Iran vode intenzivne pregovore o produženju trenutnog primirja, ali ključna neslaganja i dalje postoje u vezi sa iranskim programom obogaćivanja uranijuma. Prema izjavama regionalnih posrednika, postoji ‘principijelni dogovor’ o nastavku primirja, što bi omogućilo diplomatiji da se nastavi, ali formalni sporazum još nije postignut.
Glavna prepreka ostaje insistiranje Teherana na pravu da nastavi obogaćivanje uranijuma. Portparol Ministarstva spoljnih poslova Irana, Esmail Baghaei, izjavio je da je zemlja spremna da diskutuje o vrsti i stepenu obogaćivanja, ali da ‘na osnovu svojih potreba, mora biti u mogućnosti da nastavi obogaćivanje.’ Ovakav stav je u suprotnosti sa američkim zahtevima za potpunom obustavom procesa.
Prema navodima iz diplomatskih izvora, administracija predsednika Donalda Trampa predložila je iranskim vlastima moratorijum na obogaćivanje u trajanju od 20 godina. Teheran je pokazao spremnost za kompromis, ali samo za kraći, ‘jednocifreni’ broj godina. Ove informacije prate izjave iz Bele kuće, gde je ponovljena odlučnost da Iran ne može razvijati nuklearno oružje.
Predsednik Tramp je tokom razgovora za američke medije odbacio mogućnost da je ponudio kompromis u vezi sa periodom obustave, ističući: ‘Već dugo govorim da ne mogu imati nuklearno oružje, ne sviđa mi se ni period od 20 godina.’ Naglasio je i da ne želi da Iran stekne subjektivni utisak pobede u pregovorima.
U međuvremenu, prema dostupnim analizama, Iran razmatra mogućnost kratkoročnog obustavljanja pomorskog transporta kroz moreuz Hormuz, kako bi izbegao konflikte sa američkom blokadom i time zaštitio krhko primirje. Ova odluka bi mogla imati značajan uticaj na globalno tržište energenata, s obzirom na strateški značaj Hormuza za transport nafte i gasa.
Iako su strane i dalje udaljene po pitanju trajanja i intenziteta iranskog nuklearnog programa, nastavak pregovora i mogućnost produženja primirja ukazuju na određeni napredak u deeskalaciji regionalnih tenzija. Konačan ishod zavisiće od spremnosti obe strane da pronađu kompromis prihvatljiv za međunarodnu zajednicu i regionalnu stabilnost.
