Promotivna akcija na godišnjicu Gwangju ustanka izazvala bojkot i proteste, tržište postaje sve osetljivije usled političke nestabilnosti
Starbucks Coffee Korea, južnokorejski operater globalnog lanca kafeterija, suočio se sa naglim padom reputacije nakon što je 18. maja 2026. godine lansirao promotivnu akciju pod nazivom “Tank Day”. Ova kampanja je pokrenuta na godišnjicu Gwangju ustanka iz 1980. godine, istorijskog događaja kada je vojska upotrebila tenkove i silu protiv prodemokratskih demonstranata, usmrtivši stotine civila. Kompanija je već narednog dana bila pod pritiskom javnosti i suočila se sa zahtevima za bojkot, a njeni izvršni menadžeri morali su hitno da reaguju na krizu.
U zvaničnom saopštenju, operator Starbucks-a u Južnoj Koreji naveo je da nije mogao da utvrdi da li je sporna marketinška kampanja, koja se našla pod optužbama da vređa sećanje na prodemokratsku borbu, bila namerna ili slučajna. Reakcija javnosti bila je trenutna i burna, a protesti i bojkot proizvoda proširili su se širom zemlje, posebno u glavnom gradu Seulu.
Ova situacija dolazi u posebno napetom političkom trenutku za Južnu Koreju. Od decembra 2024. godine, kada je tadašnji predsednik Yoon Suk-yeol proglasio vanredno stanje, a zatim bio opozvan, politička i institucionalna nestabilnost ne prestaje. Ubrzo nakon toga, organizovani su vanredni predsednički izbori, ali su protesti nastavljeni, a poverenje u izborni proces dovedeno je u pitanje zbog nedostatka glasačkih listića na biralištima širom zemlje.
U takvom kontekstu, svaka pogrešna odluka ili neosetljiv potez međunarodnih kompanija može imati direktne posledice na poslovanje i reputaciju, kako pokazuje slučaj Starbucks-a. Tržište Južne Koreje je atraktivno zbog visoke kupovne moći, digitalne povezanosti i lojalnosti potrošača svetskim brendovima, ali istovremeno izuzetno zahtevno kada je reč o kulturnoj i političkoj osetljivosti.
Aktivisti i građani su masovno reagovali na kampanju, a slike protesta i poziva na bojkot proširile su se društvenim mrežama i medijima. Kompanija je bila primorana da hitno razmotri sve buduće marketinške aktivnosti i pojača interne kontrole kako bi sprečila slične greške u budućnosti.
Ovaj slučaj ukazuje na to da, u periodima političke nestabilnosti i istorijskog preispitivanja, velike kompanije moraju uložiti dodatne napore u razumevanje lokalnog konteksta i javnog sentimenta. U suprotnom, rizikuju ne samo pad prodaje, već i dugoročnu štetu po brend u jednom od najvažnijih azijskih tržišta.
