Zatvaranje ključne pomorske rute izaziva nestabilnost na tržištima energenata, traži se rešenje dok SAD traže 200 milijardi dolara za nastavak rata
Sukob između Sjedinjenih Američkih Država i Irana doveo je do gotovo potpunog blokiranja transporta kroz Ormuzski moreuz, strateški važan prolaz kojim prolazi 20 odsto svetske trgovine naftom, pokazuju zvanični podaci iz najnovijih izveštaja. Ova situacija direktno utiče na globalnu ponudu nafte i prirodnog gasa, dodatno podižući cene na međunarodnim tržištima.
Prema informacijama iz iranskog Ministarstva spoljnih poslova, Iran je primio „tačke iz SAD preko posrednika koje se trenutno razmatraju“, što ukazuje na pokušaje diplomatskog rešenja. Sa druge strane, zvanični predstavnici iranskog parlamenta negirali su bilo kakve direktne pregovore, ističući da su „vesti o pregovorima lažne“ i da se koriste za manipulaciju finansijskim i naftnim tržištima.
Tržišna neizvesnost dodatno je pojačana agresivnim napadima na naftnu i gasnu infrastrukturu na Bliskom istoku, pre svega dronovima i raketama iz Irana, što je izazvalo strah od šireg energetskog poremećaja. Američka administracija je, suočena sa pritiscima zbog posledica rata na globalnu ekonomiju, najavila zahtev Kongresu za odobrenje 200 milijardi dolara (oko 21.600 milijardi dinara) za nastavak ratnih operacija. Međutim, ovaj predlog je naišao na hladan prijem među zakonodavcima, a deo njih ga smatra neprihvatljivim s obzirom da vojna intervencija nije prethodno odobrena u Kongresu.
Predsednik SAD je nedavno izjavio da je u kontaktu sa „najvišim zvaničnikom“ u Iranu, ali nije naveo identitet, navodeći bezbednosne razloge. Istovremeno, izraelske snage nastavljaju sa napadima na iranske vojne i političke lidere, što dodatno komplikuje mogućnost postizanja mira i stabilizacije energetskih tokova.
Trenutna blokada Ormuzskog moreuza i napadi na infrastrukturu povećali su rizik od globalne energetske krize, što se direktno odražava na cene nafte i gasa. Naftna tržišta beleže povećanu volatilnost, a analitičari upozoravaju da bi nastavak sukoba mogao izazvati dugoročne poremećaje u snabdevanju.
Ukoliko dođe do napretka u pregovorima, očekuje se da bi to moglo stabilizovati protok energenata i smanjiti pritisak na cene, međutim do sada nema potvrđenih najava o konkretnim dogovorima. Odluka Kongresa o finansiranju ratnih operacija i dalji razvoj diplomatskih inicijativa biće ključni za ekonomske i energetske tokove u narednim mesecima.
