Za iste karte na utakmici Yankees–Red Sox, korisnici su videli cene od 424 do 490 dolara na StubHub platformi, što ukazuje na dinamičko formiranje cena i neusklađene naknade
StubHub, vodeća platforma za prodaju ulaznica, prikazala je značajno različite cene za potpuno iste karte na bejzbol utakmici Yankees–Red Sox, održanoj u subotu, 6. juna. Prema eksperimentu sprovedenom nekoliko dana pre utakmice, par ulaznica za sektor 217, red 13, sedišta 1-2, mogao je koštati od 424 do čak 490 dolara (od 46.700 do 54.000 dinara), u zavisnosti od korisnika koji je pristupao sajtu.
Razlike u ceni, koje su iznosile i do 66 dolara (oko 7.260 dinara), nisu proistekle iz različitih mesta, listinga ili platformi, već su se odnosile na apsolutno iste karte i to u isto vreme. Testiranje je pokazalo da su pojedini korisnici za identične ulaznice dobijali cene od 424, 435, 446, 450, 486 i 490 dolara, što ukazuje na dinamičku politiku određivanja cena i moguće algoritamske razlike na strani prodavca.
Dinamičko formiranje cena, koje se sve češće primenjuje na tržištu ulaznica, omogućava platformama poput StubHub-a da prilagođavaju iznos koji krajnji korisnik plaća na osnovu različitih faktora, uključujući vreme kupovine, lokaciju korisnika ili istoriju pretraga. U ovom slučaju, razlika od 66 dolara za isti proizvod ukazuje na netransparentnost i izaziva zabrinutost kupaca, posebno jer prosečna cena karte premašuje prosečnu mesečnu platu u Srbiji.
Iako StubHub nije dao zvaničnu izjavu u vezi sa ovim eksperimentom, rezultati pokazuju da korisnici ne mogu uvek očekivati istu cenu za isti događaj, čak ni na istoj platformi i u isto vreme. To može uticati na poverenje u sekundarno tržište ulaznica i postavlja pitanje o potrebama za jasnijom regulativom i transparentnijim prikazom naknada i algoritamskih odluka.
Ovakve razlike u cenama mogu imati direktan uticaj na krajnje potrošače, naročito u uslovima rasta cena karata za popularne događaje širom sveta. Dinamičko formiranje cena na tržištu ulaznica postaje sve značajnija tema i za ekonomske analitičare i za regulatorna tela, jer otvara pitanje pravičnosti i dostupnosti javnih događaja za širu populaciju.
