Evropske članice NATO-a i Azija povećale izdatke, udeo vojnih budžeta u globalnom BDP-u na 2,5 odsto, najviše od 2009. godine
Prema podacima Stokholmskog međunarodnog instituta za mirovna istraživanja (SIPRI), globalna vojna potrošnja porasla je na rekordnih 2,887 biliona dolara (oko 3160 milijardi evra) u 2025. godini, što predstavlja jedanaestu godinu uzastopnog rasta i najviši nivo u poslednjih više od decenije. Udeo vojnih izdataka u svetskom bruto domaćem proizvodu dostigao je 2,5 odsto, najviše od 2009. godine.
Glavni pokretač ovog rasta bila je Evropa, sa naglašenim povećanjem budžeta među članicama NATO-a, koje su ubrzale modernizaciju vojski kao odgovor na rat u Ukrajini i neizvesnost oko dugoročnih bezbednosnih garancija Sjedinjenih Američkih Država. Prema SIPRI, vojne izdatke u Evropi porasle su za 14 odsto u 2025. godini i dostigle 864 milijarde dolara (oko 946 milijardi evra). Evropske članice NATO-a uvećale su svoje vojne budžete najbržim tempom od 1953. godine, pri čemu 22 od 29 zemalja sada dostiže ili premašuje cilj od 2 odsto BDP-a za vojnu potrošnju.
Nemačka je predvodila region u apsolutnim iznosima, povećavši vojni budžet za 24 odsto na 114 milijardi dolara (oko 125 milijardi evra), čime je udeo vojne potrošnje dostigao 2,3 odsto BDP-a što je prvi put od ponovnog ujedinjenja. Španija je zabeležila rast od 50 odsto na 40,2 milijarde dolara, dok je Belgija imala najveći procentualni skok u Evropi – 59 odsto na 14,5 milijardi dolara, pokazuju podaci SIPRI.
Sjedinjene Američke Države su i dalje najveći vojni potrošač na svetu, iako je u 2025. godini zabeležen pad od 7,5 odsto, pa je ukupan iznos iznosio 954 milijarde dolara (oko 1.045 milijardi evra). SIPRI navodi da je ovaj pad pre svega posledica izostanka novih paketa vojne pomoći Ukrajini, koji su prethodnih godina uticali na rast američkih vojnih izdataka. Istovremeno, ulaganja SAD u nuklearne i konvencionalne kapacitete su nastavljena.
Analitičari ističu da je rast vojnih budžeta u Evropi i Aziji posledica pojačanih geopolitičkih tenzija i globalnog talasa ponovnog naoružavanja. Povećanja budžeta odražavaju i pritisak na članice NATO-a da ispune nove ciljeve Alijanse, kao i potrebu za dugoročnom modernizacijom vojnih kapaciteta.
Podaci SIPRI pokazuju da se globalni trend rasta vojnih troškova ne usporava, pri čemu evropske i azijske države prednjače u tempu povećanja budžeta. Očekuje se da će ovakav nivo izdvajanja imati dugoročan uticaj na globalnu bezbednost i ekonomske prioritete država.