Nasdaq 100 i S&P 500 beleže rast, dok zlato ostaje na 4.300 dolara usled signala o primirju na Bliskom istoku
Globalna berzanska tržišta prešla su u režim većeg preuzimanja rizika nakon što su investitori ponovo ušli u tehnološke akcije, a cene nafte i zlata zabeležile pad posle signala o smanjenju tenzija između Izraela i Irana. Prema zvaničnim podacima, fjučersi na Nasdaq 100 porasli su 0,7 odsto, dok su ugovori na S&P 500 ojačali 0,4 odsto, što ukazuje na nastavak rasta tehnoloških hartija nakon prošlonedeljne korekcije. Najizraženiji oporavak zabeležen je na azijskim tržištima, gde je južnokorejski indeks Kospi, dominantno orijentisan na čip industriju, skočio 8,2 odsto i postao najuspešniji među glavnim regionalnim berzanskim pokazateljima.
Evropske berze otvorile su dan u pozitivnom tonu, pri čemu je Stoxx 600 porastao 0,5 odsto, dok su investitori ponovo ulagali u kompanije povezane sa veštačkom inteligencijom i revidirali svoje procene geopolitičkog rizika nakon volatilnosti na tržištima nafte, zlata i akcija.
Najveću promenu sentimenta zabeležilo je tržište energenata, gde je cena Brent nafte pala za 2 odsto i približila se 92 dolara po barelu, nakon što su Izrael i Iran signalizirali obustavu uzajamnih napada. Prema zvaničnim izveštajima, bivši predsednik SAD Donald Tramp obnovio je tvrdnje o mogućem mirovnom sporazumu sa Teheranom, što je dodatno umanjilo rizik širenja regionalnog sukoba i stabilizovalo tržište.
Pad cene nafte smanjio je inflaciona očekivanja, jer bi uporan rast cene sirove nafte mogao da izazove povećanje troškova goriva, strožu monetarnu politiku i dodatni pritisak na potrošnju domaćinstava. Obveznice su takođe zabeležile blagi rast, pa je prinos na američku desetogodišnju obveznicu pao za jedan bazni poen na 4,55 odsto, jer su investitori smanjili očekivanja za dalja povećanja kamata Federalnih rezervi.
Kretanja na tržištu tehnologije ukazuju da su investitori spremni da iskoriste privremene padove u sektoru veštačke inteligencije, i pored kratkotrajnog prekida pozitivnog trenda koji je doveo do rekordnih nivoa akcija. Potražnja za kompanijama iz AI segmenta ostaje snažna, što potvrđuje i poverljivo podnošenje zahteva za inicijalnu javnu ponudu jednog od lidera iz ove oblasti, kao i rekordna emisija obveznica u kanadskim dolarima od strane Amazon.com Inc. Analitičari ocenjuju da tržište postaje selektivnije, ali da rast baziran na veštačkoj inteligenciji i čipovima još nije završen.
Zlato je zadržalo nivo od oko 4.300 dolara za uncu, jer su investitori reagovali na naznake deeskalacije na Bliskom istoku. Ahmad Assiri, istraživački strateg, naveo je da je cena zlata pala prema 4.300 dolara zbog smanjenja geopolitičkih tenzija između Izraela i Irana, pri čemu su obe strane signalizirale prekid direktnih vojnih akcija posle američkih diplomatskih napora. Assiri je istakao da trenutna kretanja odražavaju oslobađanje nagomilanih tenzija, a ne otvaranje novog ciklusa eskalacije, pa je potražnja za zlatom kao sigurnim utočištem privremeno oslabljena.
Nafta je prethodno beležila rast do 5 odsto na početku nedelje zbog strahova od širenja sukoba i rizika za regionalne lance snabdevanja, ali je većinu tih dobitaka izgubila nakon vesti o smirivanju situacije. Analitičari smatraju da je značajan deo geopolitičke premije sada nestao, ali tržišta ostaju podložna naglim promenama u slučaju novih tenzija. Cena zlata se tokom godine nije značajno promenila, a dalji tok zavisiće od razvoja situacije na Bliskom istoku i uticaja na investicione tokove.
