Mesečni izdatak za asistirani život premašuje prosečnu penziju, dok samostalno stanovanje uz povremenog negovatelja donosi značajne uštede
Stanovnica Bellinghama u američkoj saveznoj državi Vašington, Lana Mountford (74), suočila se sa visokim troškovima asistiranog života koji dostižu 7.000 dolara mesečno (oko 770.000 dinara). Nakon procene da je taj izdatak previsok u odnosu na njene finansijske mogućnosti i očekivanja, Mountford je odlučila da kupi manju kuću sa dve spavaće sobe tokom 2024. godine i organizuje život uz povremenu pomoć negovatelja.
Prethodno iskustvo Mountford sa asistiranim životom pokazalo je da mesečni troškovi značajno premašuju prosečnu penziju u SAD, kao i većinu prosečnih primanja u Srbiji. Za poređenje, prosečna penzija u Srbiji iznosi oko 37.000 dinara, što je višestruko manje od pomenutih 7.000 dolara mesečno. Mountford je navela da je uz angažovanje negovatelja na pola radnog vremena, koji naplaćuje 35 dolara po satu (oko 3.850 dinara), ukupni mesečni izdaci ostali znatno niži u odnosu na boravak u staračkom domu.
U finansijskom smislu, ova promena omogućila je Mountford da planira dugoročnu održivost svojih penzionih primanja i ušteda, uz veću kontrolu nad svakodnevnim troškovima i kvalitetom života. Istakla je da je tokom radnog veka štedela za penziju i sarađivala sa finansijskim savetnicima, što joj je omogućilo da pravovremeno donese odluku o kupovini nekretnine i organizaciji personalizovane nege.
Ova situacija ilustrativno pokazuje trend rasta troškova dugoročne nege i asistiranih životnih zajednica u SAD, što podstiče pojedince na alternativne modele stanovanja i brige o sebi. Mountfordov izbor samostalnog života uz individualizovanu pomoć predstavlja primer kako ekonomske okolnosti mogu uticati na donošenje ličnih finansijskih odluka u trećem životnom dobu.
Prema dostupnim podacima, cena asistiranog života u SAD nastavlja da raste, dok je mogućnost organizovanja samostalnog života uz povremenog negovatelja ekonomičnija za mnoge penzionere. Ovakav model postaje atraktivan za pojedince koji raspolažu dovoljnom ušteđevinom i žele veću autonomiju u penziji.