Zastoj u Hormuškom moreuzu izazvao rast troškova prevoza do šest puta i dodatne operativne probleme za 20.000 pomoraca
Više od 800 trgovačkih brodova ostalo je zaglavljeno u vodama Persijskog zaliva nakon izbijanja sukoba 28. februara 2026. godine, a na njima se nalazi oko 20.000 članova posade koji obavljaju osnovno održavanje, pokazuju zvanični podaci. Dugotrajno sidrenje u toplim, plitkim vodama regiona stvorilo je nove operativne izazove, jer su brodovi izloženi ubrzanom nakupljanju morskih organizama, uključujući školjke, alge i meduze, što utiče na performanse plovila i povećava potrošnju goriva.
Prema podacima iz industrije, morski rast na trupu i propelerima usporava brodove i može otežati njihovo isplovljavanje čak i nakon što se situacija u regionu stabilizuje. Izvršni direktor kompanije Wallenius Wilhelmsen, Lasse Kristoffersen, naveo je da njihovo plovilo već nedeljama miruje u zalivu, što je dovelo do značajnog nakupljanja morskih naslaga. Slično iskustvo prijavila je i kompanija Hapag-Lloyd, čiji izvršni direktor Rolf Habben Jansen ističe da je jedan brod, nakon šest do osam sedmica provedenih u vodi temperature oko 30 stepeni Celzijusa, morao da plovi sporije zbog velikog otpora koji su stvarali školjke i alge.
Industrijski izvori navode da je morski rast prekrio čitav propeler, veći deo bočnih strana broda i oko 40 odsto dna, što zahteva dodatno čišćenje pre nastavka plovidbe. Pored toga, morski rast može začepiti zaštitne rešetke i sisteme cevi, čime se dodatno komplikuje operacija brodova.
Osim bioloških prepreka, brodovi i dalje trpe posledice regionalne krize. Troškovi transporta su, prema navodima iz industrije, na pojedinim rutama porasli četiri do šest puta, jer su brodarske kompanije bile prinuđene da preusmere plovidbu ka alternativnim lukama, poput onih u Fujairahu, Khor Fakkanu i Soharu. Ovo je izazvalo gužve i dodatne troškove skladištenja, zadržavanja i drumskog prevoza, dok su trgovci teško pratili tok robe.
U cilju ublažavanja posledica, Dubai Customs je uveo niz vanrednih mera, uključujući uspostavljanje „zelenog koridora“ za kargo između UAE i Omana, produženje rokova tranzita sa 30 na 90 dana, mogućnost preusmeravanja tereta kroz više luka i otvaranje jedinstvenog šaltera za rešavanje operativnih problema. Prioritet je dat isporuci osnovnih dobara poput hrane i lekova.
Uprkos izazovima, digitalni sistemi za carinsko odobravanje u Dubaiju ostali su stabilni, sa 98 odsto deklaracija automatski odobrenih u roku od sedam sekundi. Međunarodna saradnja sa carinskim službama Omana i država Zaliva dodatno je olakšala prekogranično kretanje robe i omogućila nastavak snabdevanja tržišta u nestabilnim uslovima.