Kompanije poput Raiffeisen Bank, Siemens Energy i Danone pretrpele značajne operativne i reputacione izazove zbog kompleksnosti i obima sankcija uvedenih od 2020. godine
Više od četiri godine nakon uvođenja prvih velikih sankcija Zapada protiv Rusije, ekonomski pritisak nije ostvario ključni cilj – ozbiljno ograničavanje ruskih ekonomskih i vojnih kapaciteta, dok je istovremeno izazvao velike gubitke među zapadnim i međunarodnim kompanijama. Prema zvaničnim podacima, sektor energetike, bankarstva, tehnologije, avio-industrije, kao i maloprodaje, suočava se sa značajnim operativnim, regulatornim i reputacionim izazovima.
Kompanije kao što su Raiffeisen Bank, Siemens Energy, SAP, Cloudfare i Aerospace Technical Services (ATS) prijavile su teškoće u usklađivanju sa sve složenijim režimom ograničenja. Evropska unija je u aprilu uvela svoj 20. paket sankcija protiv Rusije, dok su SAD, Velika Britanija, Kanada, Australija i Japan koordinisale parcijalne zabrane trgovine, izvozne kontrole i restrikcije u bankarskom sektoru. Ovaj integrisani režim važi za jedan od najobuhvatnijih u savremenoj ekonomskoj istoriji.
Troškovi usklađenosti sa novim pravilima, prinudni izlazak sa ruskog tržišta i otpis imovine doveli su do gubitaka od više milijardi evra za međunarodne kompanije sa izloženosti ruskom tržištu. McDonald’s je, prema zvaničnim podacima, napustio jedan od svojih najvećih međunarodnih tržišta i time pretrpeo gubitak veći od milijardu dolara (oko 108 milijardi dinara). Francuski Danone nije uspeo da povrati svoju imovinu pre nego što je nacionalizovana, što je dodatno povećalo finansijski pritisak na kompaniju.
Pored direktnih gubitaka, kompanije su izložene i reputacionim rizicima zbog neizvesnog regulatornog okruženja i čestih izmena sankcijskih pravila, što utiče na dugoročno planiranje i investicije. Još uvek nisu donete značajne izmene koje bi umanjile strukturne razlike između ciljeva politike i praktične implementacije sankcija.
Analitičari ukazuju da su efekti sankcija izuzetno asimetrični – dok su određeni sektori, poput energetike i bankarstva, pod najvećim pritiskom, kompanije iz oblasti tehnologije, potrošačkih dobara i avio-usluga takođe trpe posledice kroz gubitak prihoda, poremećaj lanaca snabdevanja i povećane troškove usklađivanja.
Ovakva situacija dovela je do toga da su zapadne kompanije, i pored političkih ciljeva, suočene sa potrebom restrukturiranja poslovanja i preispitivanja dugoročnih investicija u regionu, dok regulatorni okvir nastavlja da se širi bez značajnog olakšanja za legitimne subjekte.
