Javni dug ponovo je u centru pažnje svetskih ekonomista. Države se zadužuju kako bi finansirale budžete, infrastrukturu, socijalne programe, odbranu i druge javne potrebe, ali poslednjih godina izazov više nije samo količina duga. Sve važnije pitanje postaje njegova cena – odnosno koliko države moraju da izdvajaju za kamate.
Prema podacima Međunarodnog monetarnog fonda (MMF), globalni javni dug u 2025. godini dostigao je nešto manje od 94 odsto svetskog bruto domaćeg proizvoda. Ukoliko se sadašnji trendovi nastave, Fond procenjuje da bi mogao da dostigne 100 odsto globalnog BDP-a do 2029. godine, godinu dana ranije nego što se prethodno očekivalo.
Zašto države sve više pozajmljuju?
Jedan od glavnih razloga rasta zaduženosti jeste činjenica da brojne države već godinama troše više nego što prikupljaju kroz poreze i druge prihode.
Istovremeno rastu rashodi za socijalnu zaštitu, odbranu, energetsku bezbednost, infrastrukturu i druge strateške investicije. MMF navodi da je globalni fiskalni deficit tokom 2025. iznosio oko pet odsto svetskog BDP-a.
Zaduživanje, međutim, samo po sebi ne mora da bude negativno. Ako država pozajmljeni novac koristi za infrastrukturu, obrazovanje, energetiku ili projekte koji doprinose privrednom rastu, veća i produktivnija ekonomija može u budućnosti lakše da servisira postojeće obaveze.
Problem nastaje kada dug duže vreme raste brže od ekonomije, dok istovremeno sve veći deo državnog budžeta odlazi na kamate.
Kamate postaju sve veći teret
Upravo je cena zaduživanja postala jedan od najvećih izazova za javne finansije.
Prema podacima MMF-a, globalni izdaci za kamate povećani su sa oko dva odsto svetskog BDP-a na gotovo tri odsto za samo četiri godine.
Jedan od razloga jeste refinansiranje postojećih obaveza. Države koje su se ranije zaduživale u periodu veoma niskih kamatnih stopa sada deo tih dugova moraju da refinansiraju u znatno drugačijem finansijskom okruženju.
Kada stare obveznice dospeju na naplatu, država često izdaje nove kako bi izmirila postojeće obaveze. Ukoliko su kamatne stope u međuvremenu povećane, novi dug postaje skuplji.
Zbog toga čak i država čiji se ukupni dug ne povećava dramatično može da se suoči sa znatno većim godišnjim troškovima njegovog servisiranja.
OECD: Rekordnih 18 biliona dolara novih obveznica
Razmere globalnog zaduživanja dobro pokazuje podatak OECD-a da bi samo centralne vlade njegovih članica tokom 2026. godine mogle da izdaju rekordnih oko 18 biliona dolara državnih obveznica.
Poređenja radi, 2022. godine taj iznos bio je oko 12 biliona dolara.
Ukupan dug zemalja OECD-a procenjen je na približno 61 bilion dolara u 2025. godini, dok bi odnos duga prema BDP-u mogao da poraste sa oko 83 na približno 85 odsto tokom 2026.
OECD očekuje i da će rast izdataka za kamate tokom 2026. doprineti povećanju odnosa javnog duga prema BDP-u država članica za oko 2,5 procentnih poena.
To pokazuje koliko sama cena postojećeg duga može da utiče na stanje javnih finansija.
Zemlje u razvoju pod još većim pritiskom
Situacija može biti posebno komplikovana za zemlje u razvoju, koje često nemaju iste mogućnosti finansiranja kao najrazvijenije svetske ekonomije.
Prema podacima Svetske banke, zemlje u razvoju su između 2022. i 2024. godine isplatile čak 741 milijardu dolara više za glavnicu i kamate na spoljni dug nego što su dobile kroz novo finansiranje.
Samo za kamate tokom tog perioda izdvojile su rekordnih 415 milijardi dolara.
Visoki troškovi servisiranja duga tako mogu da postanu direktna prepreka ekonomskom razvoju, jer novac koji odlazi poveriocima više nije dostupan za infrastrukturu, obrazovanje, zdravstvo ili druge razvojne potrebe.
PabitraKaity
Kada javni dug postaje opasan?
Ne postoji jedan procenat javnog duga koji automatski znači da se država nalazi u finansijskim problemima.
Dve države mogu da imaju potpuno isti odnos javnog duga prema BDP-u, a da njihova finansijska pozicija bude veoma različita.
Važno je kolike kamate država plaća, u kojoj valuti se zadužuje, koliko je prosečno vreme dospeća duga, koliki su budžetski prihodi, kakva je stopa privrednog rasta i koliko investitori imaju poverenja u ekonomsku politiku zemlje.
Velike i razvijene ekonomije sa snažnim institucijama i dubokim finansijskim tržištima često mogu godinama da funkcionišu sa veoma visokim nivoom javnog duga. Manje države, posebno one koje zavise od zaduživanja u stranoj valuti, mogu da se suoče sa ozbiljnim problemima i pri znatno nižem odnosu duga prema BDP-u.
Šta se događa kada dug počne da opterećuje budžet?
Kada otplata kamata počne da uzima preveliki deo državnih prihoda, posledice mogu da se prenesu na čitavu ekonomiju.
Vlada tada ima manje prostora za ulaganja u zdravstvo, obrazovanje, infrastrukturu, socijalnu politiku ili poresko rasterećenje privrede i stanovništva.
U težim situacijama država može biti primorana da povećava poreze, smanjuje javnu potrošnju ili nastavi da se zadužuje kako bi servisirala postojeće obaveze.
Posebno rizična kombinacija nastaje kada se istovremeno pojave visok javni dug, veliki budžetski deficit, slaba stopa privrednog rasta i visoke kamatne stope.
Nije presudno samo koliko država duguje
Zbog toga pitanje javnog duga ne može da se svede samo na jednu brojku.
Mnogo važnije od samog iznosa jeste da li ekonomija raste dovoljno brzo, koliko košta servisiranje obaveza i za šta država koristi novac koji pozajmljuje.
Javni dug postaje ozbiljan problem kada država više ne može održivo da ga finansira bez velikih posledica po budžet i privredni rast.
Upravo tu se nalazi jedan od najvećih izazova za svetsku ekonomiju u narednim godinama. Države ne samo da duguju sve više – održavanje tog duga postaje sve skuplje. Kombinacija visokog nivoa zaduženosti, velikih budžetskih deficita i visokih troškova kamata mogla bi zato da bude jedno od ključnih pitanja globalne ekonomije do kraja ove decenije.