Američka delegacija na tajnom sastanku u Havani tražila oslobađanje visokoprofilnih zatvorenika, upozoravajući na ekonomsku krizu i mogućnost američkih mera
Administracija Sjedinjenih Američkih Država postavila je Vladi Kube rok od dve nedelje za oslobađanje visokoprofilnih političkih zatvorenika, kao uslov za nastavak pregovora i eventualne ekonomske ustupke, potvrđeno je tokom nedavnog tajnog sastanka u Havani. Sastanku je 10. aprila prisustvovala visoka delegacija Stejt departmenta, a održan je i odvojen razgovor sa Raulom Guillermo Rodriguezom Kastrom, unukom bivšeg predsednika Raula Kastra. Ovo je prvi put od posete bivšeg predsednika SAD Baraka Obame da su američki zvaničnici direktno boravili u Kubi radi pregovora o bilateralnim odnosima.
Zvaničnici SAD su tokom razgovora predložili Kubi konkretne ekonomske korake, uključujući mogućnost tehničke pomoći za obnovu internet infrastrukture kroz Starlink terminale. Pored toga, američka strana je upozorila kubansku vladu na ozbiljnost ekonomske situacije na ostrvu, ocenjujući da je privreda Kube „u slobodnom padu“ i da vladajuće elite imaju „mali prozor“ da sprovedu reforme uz podršku SAD, pre nego što se stanje dodatno pogorša.
Prema navodima iz pregovora, američka delegacija je insistirala na povećanju demokratskih i ekonomskih sloboda na Kubi, jasno poručivši da neispunjavanje zahteva može dovesti do daljih pritisaka ili sankcija. Pentagon je, kako se navodi u jednom izveštaju, intenzivirao planiranje mogućih operacija na Kubi u slučaju da predsednik Donald Tramp izda odgovarajuće naredbe, iako je Tramp za sada izjavio da je fokusiran na situaciju u Iranu i da će „možda svratiti na Kubu nakon toga“.
S druge strane, predsednik Kube Migel Dijaz-Kanel javno je reagovao na mogućnost američke intervencije, poručivši da će Kuba pružiti otpor u slučaju napada i povukavši paralelu sa ranijim američkim akcijama u Venecueli. Dijaz-Kanel je izjavio da će se kubanski narod braniti „po svaku cenu“ ukoliko bi došlo do operacija sličnih onima koje su SAD sprovele protiv bivšeg predsednika Venecuele Nikolasa Madura.
U ovom trenutku ostaje neizvesno da li će kubanske vlasti prihvatiti američke uslove i osloboditi političke zatvorenike u zadatom roku. Odluka bi mogla imati direktan uticaj na ekonomske odnose dve zemlje i potencijalno otvoriti prostor za ograničeno ublažavanje sankcija, ali i za veći stepen američkog angažovanja na Kubi ukoliko ne dođe do dogovora.