Sudski postupak građanima donosi trošak od 25.000 do 40.000 dinara po ročištu, udeo u primanjima znatno veći nego u EU
Pravni sporovi u Srbiji predstavljaju ozbiljan finansijski teret za građane, pokazuje analiza aktuelnih advokatskih tarifa i sudskih troškova. Minimalne cene advokatskih usluga, propisane Tarifnikom Advokatske komore Srbije, nisu usklađene sa niskim primanjima, što čini da prosečan sudski postupak u osnovi ugrožava kućni budžet. Za sastavljanje jednog podneska i prisustvo na jednom ročištu građani izdvajaju između 25.000 i 40.000 dinara, što iznosi 29–46% medijalne mesečne plate od 85.267 dinara (septembar 2025, prema Republičkom zavodu za statistiku). U situacijama sa više ročišta i dodatnim podnescima, ukupni trošak može premašiti nekoliko mesečnih plata, uz sudske takse od 3.000 do 30.000 dinara i troškove veštačenja od 20.000 dinara za jednostavne slučajeve do preko 100.000 za složenije.
Advokatske usluge u Srbiji nisu slobodno formirane na tržištu, već se minimalne cene određuju obavezujućim Tarifnikom. Advokati ne mogu naplatiti ispod propisane tarife ako žele da im sud prizna trošak i izbegnu disciplinsku odgovornost, čime je mogućnost pregovaranja za nižu cenu praktično isključena. Komora ovakvo uređenje pravda zaštitom profesije od cenovnog dampinga i očuvanjem kvaliteta, ali sa ekonomske strane to znači ograničenje konkurencije i fiksiranje minimalnih troškova za korisnike.
U poređenju sa Evropskom unijom, nominalne advokatske tarife u Srbiji jesu niže, ali predstavljaju znatno veći teret za građane. Prosečna plata u državama poput Nemačke ili Holandije kreće se između 3.200 i 3.800 evra mesečno, a trošak jednostavne pravne procedure iznosi 2.000–5.000 evra, što je 50–150% mesečnih primanja. Međutim, široko rasprostranjeno pravno osiguranje, koje košta 150–400 evra godišnje, pokriva 80–100% troškova advokata, sudskih taksi i veštačenja, dok u Srbiji građani sve troškove plaćaju iz svog džepa.
U Srbiji, ukupni trošak pravnog postupka od 500 do 800 evra, odnosno 58.500 do 93.600 dinara, predstavlja 70–110% medijalne mesečne plate. Povraćaj uloženih sredstava moguć je jedino u slučaju dobijenog spora, ali se na naplatu često čeka mesecima ili godinama, dok se tekući troškovi života i dalje moraju podmirivati. Prosečno trajanje građanskog postupka je 18 meseci (Svetska banka, 2024), tako da ukupna suma može dostići vrednost više mesečnih zarada.
Za razliku od prakse u razvijenim evropskim zemljama, u Srbiji ne postoji sistem pravnog osiguranja ni državne pomoći za pravnu zaštitu koja bi pokrila troškove spora za građane sa niskim primanjima. Ovakvo uređenje dovodi do situacije u kojoj je pravda postala finansijski rizik za prosečno domaćinstvo.
Source: https://bif.rs/2026/04/kada-pravda-postane-finansijski-rizik-kadija-te-tuzi-kadija-te-brani/
