Solana Drift protokol izgubio 285 miliona dolara, AI generisani napadi sve češći i sofisticiraniji
Kripto tržište suočava se sa novim talasom bezbednosnih pretnji jer veštačka inteligencija (AI) omogućava brže i jeftinije hakovanje platformi, što je rezultiralo gubicima od 1,4 milijarde dolara (oko 151,2 milijarde dinara) u poslednjih godinu dana, prema tržišnim podacima. Samo ove nedelje, Solana bazirani DeFi protokol Drift pretrpeo je jedan od najvećih gubitaka u 2026. godini, sa 285 miliona dolara (oko 30,8 milijardi dinara) digitalne imovine izvučene od strane napadača. Nedelju dana ranije, Resolv yield protokol izgubio je 25 miliona dolara (2,7 milijardi dinara) zbog ranjivosti koju su napadači brzo iskoristili.
Charles Guillemet, CTO vodećeg proizvođača hardverskih novčanika Ledger, upozorava da AI potpuno menja ekonomiju sajber bezbednosti u kripto sektoru: ‘Pronalaženje ranjivosti i njihovo iskorišćavanje postaje neverovatno lako, a cena takvih napada približava se nuli.’ On ističe da su zadaci kao što su reverse engineering softvera ili povezivanje nekoliko ranjivosti, koji su nekada zahtevali mesece rada stručnjaka, sada mogući u nekoliko sekundi uz pomoć AI alata.
Brza ekspanzija AI generisanog koda dodatno komplikuje situaciju – kako više developera koristi AI za razvoj, ranjivosti se šire brže nego ikad. ‘Ne postoji dugme za sigurnost – proizvodićemo mnogo koda koji će biti nesiguran po dizajnu’, upozorava Guillemet.
Kao odgovor, stručnjaci iz industrije insistiraju na primeni formalne verifikacije, odnosno matematičkog dokazivanja ispravnosti koda, kao i hardverskih rešenja poput offline novčanika, koji čuvaju privatne ključeve van dometa internet napada. Guillemet podvlači da su uređaji koji nisu povezani na internet ‘sigurniji po dizajnu’, posebno u kontekstu naprednih malvera koji skeniraju telefone u potrazi za seed frazama i omogućavaju krađu bez interakcije korisnika.
Za prosečnog korisnika to znači: pretpostavite da većina sistema može i hoće da zakaže. To bi moglo da podstakne širu upotrebu cold storage rešenja i strožih operativnih procedura, dok fizički rizici – kao što su pokušaji krađe imovine putem napada na vlasnike – takođe ostaju aktuelni.
Stručnjaci predviđaju da će centralni sistemi poput kripto novčanika i protokola ulagati znatno više u sigurnost i prilagoditi se novim pretnjama, ali širi softverski ekosistem može ostati ranjiv. ‘Zaista je sve lakše hakovati’, zaključuje Guillemet, ističući rastuću potrebu za inovativnim pristupima bezbednosti u eri AI-a.
Za poređenje, Belex15 indeks na Beogradskoj berzi porastao je 0,8% na 3.456 poena, dok kriptovalute u Srbiji ostaju neregulisane i podložne porezu od 15% na kapitalnu dobit.
