Troškovi deportacije i logistike rastu zbog pravnih procedura, dok je 2,2 miliona ljudi napustilo SAD dobrovoljno
Sekretarijat za unutrašnju bezbednost Sjedinjenih Američkih Država saopštio je da prosečan trošak deportacije po osobi iznosi 18.225 dolara (oko 2,1 milion dinara), što predstavlja jedan od najpreciznijih javno objavljenih podataka o finansijskoj dimenziji aktuelne politike imigracionog sprovođenja. Sekretar Markwayne Mullin naveo je tokom gostovanja na nacionalnoj televiziji da visoki troškovi proističu iz zakonskih obaveza, uključujući pružanje pravne pomoći i pokrivanje svih sudskih i transportnih izdataka za svaku osobu koja je predmet deportacije.
Prema zvaničnim podacima Sekretarijata za unutrašnju bezbednost, tokom prve godine od povratka aktuelnog predsednika na funkciju, deportovano je više od 675.000 osoba, dok je približno 2,2 miliona ljudi napustilo Sjedinjene Države dobrovoljno. Ove cifre ukazuju na značajan rast logističkih i finansijskih zahteva, imajući u vidu da se pored klasičnih procedura deportacije, deo federalnog budžeta usmerava i na dodatne troškove kao što su transport i međunarodna koordinacija.
Mullin je istakao da administracija neće usporavati tempo sprovođenja imigracionih mera, uz napomenu da se prioritet daje i dobrovoljnom odlasku kako bi se smanjili ukupni troškovi i izbegle dugotrajne sudske procedure. “Zbog načina na koji su napisani zakoni i mogućnosti da se traži azil, mi smo u obavezi da obezbedimo advokata i pokrijemo troškove proterivanja. To je razlog zašto je svaka deportacija toliko skupa”, izjavio je Mullin.
Zvanična politika i dalje se fokusira na osobe bez regulisanog statusa, a prema Mullinovim rečima, procesuiranje kroz sudski sistem podrazumeva i trajnu zabranu povratka u SAD. “Ako prođete kroz proces suđenja i budete deportovani, više nikada nećete moći legalno da uđete u ovu zemlju”, naglasio je Mullin, potvrđujući nastavak rigoroznih mera.
Rast obima deportacija i visokih troškova izazvao je i debatu o dugoročnoj održivosti ovakvog pristupa, posebno imajući u vidu podatke da je tokom godinu dana ukupno 2,2 miliona ljudi napustilo SAD dobrovoljno, čime se ostvaruju određene uštede, ali ne eliminišu svi troškovi povezani sa imigracionim postupcima. Pitanje finansiranja ovih aktivnosti ostaje ključno u kontekstu federalnog budžeta i javnih rasprava o prioritetima američke ekonomske politike.
