Farmaceutske kompanije dobijaju rok od 120 do 180 dana za plan prilagođavanja, premeštanje proizvodnje ili usaglašavanje cena sa vladom SAD
Administracija predsednika Sjedinjenih Američkih Država, Donalda Trampa, najavila je uvođenje carina od 100 odsto na uvozne lekove, ukoliko farmaceutske kompanije ne postignu dogovor sa američkom vladom o cenama svojih proizvoda ili ne presele proizvodnju lekova na teritoriju SAD. Prema zvaničnoj najavi, velike farmaceutske kompanije imaju rok od 120 dana da objave konkretne planove za prilagođavanje proizvodnih procesa i politike cena, dok su manjim proizvođačima određeni rokovi do 180 dana.
Ova odluka ima potencijalno dalekosežne posledice po globalnu farmaceutsku industriju, koja se u velikoj meri oslanja na proizvodne pogone izvan granica SAD, naročito u Aziji i Evropi, zbog nižih troškova rada i sirovina. Uvođenje carina od 100 odsto značajno bi povećalo cenu uvoznih lekova na američkom tržištu, što bi moglo da dovede do promena u lancima snabdevanja i mogućeg rasta cena za krajnje potrošače.
Iz američke administracije poručuju da je cilj ove mere da se smanji zavisnost od stranih izvora lekova, poveća sigurnost snabdevanja i podstakne otvaranje novih radnih mesta u farmaceutskom sektoru u SAD. Istovremeno, kompanije koje odluče da zadrže proizvodnju izvan SAD, a ne postignu dogovor sa vladom o cenama, moraće da računaju na dvostruke carine prilikom plasiranja svojih proizvoda na američko tržište.
Za razliku od velikih proizvođača, manjim farmaceutskim firmama dat je duži rok od 180 dana za usklađivanje sa novim pravilima, što, prema najavi, ima za cilj da omogući dodatno vreme za prilagođavanje i izbegne poremećaje u snabdevanju esencijalnim lekovima.
Farmaceutska industrija, kao i analitičari, ocenjuju da bi ova mera mogla izazvati povećane troškove na američkom tržištu i uticati na dostupnost pojedinih lekova, ali zvanične prognoze i komentare industrije nisu objavljeni u saopštenju američke administracije. Očekuje se da će naredni meseci pokazati da li će kompanije odlučiti da presele deo proizvodnje u SAD ili pokušati da postignu dogovor o cenama sa američkom vladom.
Ova odluka deo je šire strategije ekonomske politike koja ima za cilj jačanje domaće proizvodnje i smanjenje trgovinskog deficita SAD, naročito u strateškim sektorima kao što je farmaceutska industrija.