Više od 330.000 uvoznika zahteva povraćaj carina nakon sudske odluke, dok CBP uvodi novi sistem isplate sa rokom do 45 dana
Američke kompanije pogođene ukidanjem takozvanih „Liberation Day“ carina, uvedenih tokom mandata Donalda Trampa, počele su da koriste svoja potraživanja povraćaja carina u vrednosti od čak 175 milijardi dolara (oko 18.900 milijardi dinara) kao sredstvo za obezbeđivanje kratkoročnih finansijskih pozajmica, pokazuju ekonomske analize. Nakon što je Vrhovni sud Sjedinjenih Američkih Država u februaru proglasio ove carine nezakonitim zbog nedostatka kongresnog odobrenja, otvoren je proces povraćaja carinskih dažbina u iznosu koji prema proceni Penn‑Wharton Budget Modela prelazi 175 milijardi dolara.
Carine su se odnosile na širok spektar uvoznih proizvoda, a više od 330.000 američkih uvoznika prethodno je platilo ove dažbine. Iako je pravni osnov za naplatu carina uklonjen, povraćaj novca ostaje izazovan zbog faznog uvođenja novog sistema za obradu zahteva koji sprovodi američka Carinska i granična služba (CBP). Novi refundacioni portal, koji je trenutno u fazi testiranja i postepenog uvođenja, predviđa rok za isplatu do 45 dana po prijemu urednog zahteva, pri čemu se prioritet daje najskorijim unosima robe.
U prvoj fazi implementacije, više od 26.000 uvoznika već je registrovalo svoja potraživanja, ali još uvek veliki broj kompanija čeka na detaljno uputstvo i procenu kada i koliki povraćaj mogu da očekuju. S obzirom na neizvesnost i mogućnost višemesečnog čekanja na isplatu, deo kompanija odlučio je da potraživanja koristi kao zalog za kratkoročne kredite kod banaka, hedž fondova i privatnih investitora. Kroz ove aranžmane, firme dobijaju sredstva unapred, a povraćaj carina koristi se kao kolateral.
Ekonomski eksperti ukazuju da ovakav način finansiranja može biti rizičan, s obzirom na otvorena pitanja oko tačne dinamike isplata i mogućih odbijanja dela zahteva. Međutim, za kompanije koje se suočavaju sa pritiskom likvidnosti i potrebom da pokriju tekuće troškove, pristup ovim sredstvima može biti ključan za održavanje poslovanja dok se proces povraćaja ne završi.
CBP je najavio da će sistem refundacija biti proširivan u fazama, a sve prijave biće detaljno proveravane. Zvanični podaci pokazuju da je reč o izuzetno kompleksnom procesu koji po obimu i pravnim izazovima nema presedana u poslednjim decenijama američke trgovinske politike. Očekuje se da će povraćaji značajno uticati na bilanse velikih i srednjih uvoznika, ali i na dinamiku novčanih tokova u periodu dok sredstva ne budu vraćena.
Konačan ekonomski efekat ovog procesa zavisiće od brzine i transparentnosti povraćaja, kao i od sposobnosti kompanija da adekvatno upravljaju rizicima vezanim za isplatu. Stručnjaci smatraju da bi uspostavljanje pouzdanog sistema refundacije moglo da poboljša likvidnost privrede, ali ostaje da se vidi kako će se proces odvijati u praksi.