Privredni subjekti koriste potraživanja iz povrata carina kao kolateral za zaduživanje, dok čekaju konačne odluke regulatora
Američke kompanije koje su pretrpele finansijski udar usled uvodjenja carina sve češće se okreću kreditnim linijama čiji je kolateral potraživanje iz povraćaja carinskih dažbina, pokazuju zvanični podaci. Ovaj trend naročito je izražen među preduzećima koja su podnela zahteve za povraćaj sredstava, ali još uvek čekaju konačne odluke nadležnih regulatornih tela.
U praksi, kompanije koriste svoja potraživanja prema američkoj vladi kao zalogu za kratkoročne kredite, kako bi održale likvidnost i nastavile poslovanje tokom perioda neizvesnosti. Među pogođenima su brojna preduzeća iz sektora uvoza, koja su platila visoke carine na određenu robu, a nakon sudskih odluka ili regulatornih promena imaju pravo na povraćaj dela ili celokupnog iznosa.
Krediti koji se odobravaju na osnovu ovih potraživanja najčešće imaju niže kamatne stope u poređenju sa standardnim komercijalnim zajmovima, s obzirom da se smatraju niskorizičnim zbog očekivanog povraćaja od strane države. Međutim, rizik za zajmodavce ostaje prisutan zbog neizvesnog trajanja procesa odobravanja refundacija i mogućnosti pravnih sporova.
Prema podacima iz finansijskog sektora, interesovanje za ovaj tip kreditnih aranžmana značajno je poraslo od kako su uvedene pojačane carine na određene kategorije proizvoda uvoza. Banke i specijalizovane finansijske institucije razvile su posebne modele procene vrednosti potraživanja, uzimajući u obzir verovatnoću i vreme isplate povraćaja.
Dok kompanije čekaju rešenja regulatora, ovakvi aranžmani pomažu im da premoste period neizvesnosti i izbegnu probleme sa solventnošću. Ipak, analitičari upozoravaju da ovakav model finansiranja nije dugoročna zamena za stabilan regulatorni okvir i predvidivu trgovinsku politiku. Sve veći broj zahteva za povraćaj i povećana složenost pravnih procedura dodatno opterećuju sudove i državne agencije zadužene za carinsku politiku.
Prema ocenama iz industrije, ova praksa može da se zadrži sve dok traje pravna neizvesnost oko sudbine carinskih dažbina i dok ne budu donete konačne odluke koje bi kompanijama omogućile povraćaj sredstava bez dodatnih troškova i prolongiranih sudskih postupaka.