Povećanje carina u Sjedinjenim Američkim Državama uticalo na pad obima trgovine, dok ekonomski teret pre svega osećaju domaći uvoznici i potrošači
Prema Ekonomskom biltenu Evropske centralne banke (ECB), američki potrošači i uvoznici snosili su najveći ekonomski teret povećanih i novih carinskih mera koje su Sjedinjene Američke Države uvele prošle godine na robu iz većine trgovinskih partnera. Analiza uticaja ovih mera pokazuje da su povišene carine, koje su uvedene tokom mandata predsednika Donalda Trampa, imale direktan efekat na domaća tržišta i obim međunarodne trgovine.
Prema podacima iz izveštaja, povećanjem carina američka administracija je ciljano pokušala da zaštiti domaću proizvodnju i smanji deficit u trgovinskoj razmeni. Međutim, stručne analize ukazuju da je veći deo finansijskog opterećenja ovih mera prebačen na američke uvoznike i, posredno, na krajnje potrošače kroz više cene proizvoda. Istovremeno, uticaj na trgovinske partnere manifestovao se kroz smanjenje izvoza u SAD, što je negativno uticalo i na obim svetske trgovine.
U izveštaju ECB navodi se da su ekonomisti tokom prethodne godine intenzivno raspravljali o tome ko će pretrpeti najveći udarac od ovakvih trgovinskih politika. Zaključak do kojeg su došli ukazuje da su američki uvoznici i potrošači najviše pogođeni, jer su dodatne carine dovele do povećanja troškova uvoza i, posledično, do povećanja cena na domaćem tržištu. Ovakav rast troškova nije u potpunosti prebačen na strane izvoznike, već je u značajnoj meri ostao na teretu domaćih aktera.
Na makroekonomskom nivou, posledice povećanja carina ogledaju se i u padu obima međunarodne trgovine, što dodatno komplikuje ekonomski oporavak i izaziva nestabilnost na globalnim tržištima. Pored direktnog uticaja na cene i trgovinu, carinske mere su usporile tokove roba između SAD i njenih najvažnijih partnera, uključujući Kinu i Evropsku uniju.
Iako je glavni cilj američke administracije bio da poboljša trgovinski bilans i ojača domaću industriju, podaci iz izveštaja ECB pokazuju da je najveći deo tereta snosio upravo domaći sektor, dok su izvoznici iz partnerskih zemalja takođe pretrpeli gubitke zbog smanjenog plasmana robe. U izveštaju se navodi da je nastavak ovakve politike mogao dodatno da ugrozi stabilnost globalnih lanaca snabdevanja.
Ekonomisti zaključuju da bi eventualne buduće carinske mere trebalo pažljivo razmatrati, uz uvažavanje šireg uticaja na potrošače, uvoznike i međunarodne trgovinske tokove. Efekti analize ECB pokazuju da jednostavna carinska politika retko dovodi do željenih rezultata bez negativnih sporednih efekata na domaću ekonomiju.