Rast privrede predvode sektor usluga i građevinarstvo, dok industrija beleži pad od 0,3 odsto i veći budžetski deficit
Bruto domaći proizvod (BDP) Srbije porastao je za 1,9 odsto u prva dva meseca 2026. godine u odnosu na isti period prošle godine, pokazuju podaci iz publikacije Makroekonomske analize i trendovi (MAT). Ovaj rezultat predstavlja poboljšanje od 0,9 procentnih poena u poređenju sa početkom 2025. godine, a rast privrede uglavnom su podstakli sektor usluga, građevinarstvo i neto porezi.
Industrijska proizvodnja, međutim, nastavila je negativan trend. U februaru 2026. godine zabeležen je pad od 0,3 odsto na godišnjem nivou. Prerađivačka industrija ostvarila je rast od 1,2 odsto, ali su rudarstvo i sektor energetike pali za devet, odnosno 1,6 odsto. U kumulativu za prva dva meseca, svi ključni industrijski segmenti su u padu: rudarstvo za 5,7 odsto, prerađivačka industrija za 5,6 odsto, dok je energetika zabeležila pad od 1,2 odsto. Na slabije rezultate uticali su geopolitički faktori, poteškoće u radu rafinerije u Pančevu i manji broj radnih dana.
U oblasti spoljnotrgovinske razmene, izvoz robe je uvećan za 1,6 odsto, dok je uvoz smanjen za 3,5 odsto, čime je pokrivenost uvoza izvozom porasla na oko 85 odsto (sa 80,7 odsto godinu dana ranije). Najveći udeo u izvozu prerađivačke industrije imaju motorna vozila i prikolice sa izvozom od 827,9 miliona evra i učešćem od 15,6 odsto, zatim osnovni metali (490,5 miliona evra) i prehrambeni proizvodi (459,4 miliona evra). Najvažnija izvozna tržišta za automobilski sektor su Italija (67 odsto izvoza) i Nemačka (12 odsto).
Fiskalni pokazatelji upućuju na povećanje budžetskog deficita, koji je u prva dva meseca 2026. godine iznosio 70,5 milijardi dinara, odnosno 44,8 milijardi više nego u istom periodu prethodne godine.
Potrošnja građana pokazuje rast: promet u maloprodaji u februaru bio je realno veći za 4,6 odsto nego pre godinu dana, dok je prosečna neto zarada u januaru porasla nominalno za 10,2 odsto, a realno za 7,6 odsto. Inflacija je ostala stabilna i u februaru je iznosila 2,5 odsto. Srbija se nalazi među zemljama sa nižim rastom cena u poređenju sa Evropskom unijom, gde je inflacija viša u sedam od 27 članica, uključujući Rumuniju, Slovačku i Hrvatsku.
Struktura izvoza ukazuje na fleksibilnost domaće privrede, ali i na izvesnu zavisnost od spoljne tražnje. Prema autorima MAT-a, industrijska neaktivnost i fiskalni deficit ostaju izazovi za naredni period.
